Pre nego što je preminula nakon borbe sa karcinomom žučnih kanala, Vedrana Rudan prošla je kroz izuzetno težak period lečenja, ali i kroz jedan medicinski poduhvat koji je privukao pažnju javnosti. U KBC-u Rijeka na njoj je prvi put u svetu primenjena hiperbarična oksigenoterapija (HBOT) za lečenje komplikacija nastalih nakon stereotaksijske radioterapije tumora.
Rudan se gotovo dve godine lečila od raka žučnih kanala, a metastaze na jetri ranije su joj bile tretirane stereotaksijskom radioterapijom, poznatom kao SBRT. Reč je o veoma preciznoj metodi kojom se visoke doze zračenja usmeravaju na tumorsko tkivo, uz nastojanje da se što više poštedi okolno zdravo tkivo.
Međutim, kod Rudan se kao kasna posledica tog lečenja razvila velika ulceracija silaznog dela dvanaestopalačnog creva. Standardna terapija nije uspevala da reši problem, a njeno zdravstveno stanje se značajno pogoršalo. Izgubila je oko 15 kilograma, trpela je jake i gotovo neprekidne bolove u stomaku i mučninu, a izgubila je i apetit. Sve to dodatno je otežavalo nastavak onkološkog lečenja.
„Trpela sam nepodnošljive bolove“
Lekari KBC-a Rijeka tada su odlučili da pokušaju sa hiperbaričnom oksigenoterapijom. Ova metoda podrazumeva boravak u hiperbaričnoj komori i udisanje kiseonika pod povišenim pritiskom, čime se povećava količina kiseonika koja dospeva do tkiva.
Kako je tada objasnila predstojnica Klinike za tumore KBC-a Rijeka, izv. prof. dr. sc. Ivana Mikolašević, ideja je proistekla iz ranijih istraživanja koja su ukazivala na mogućnost korišćenja HBOT-a kod komplikacija klasične radioterapije. Međutim, prema tada dostupnim podacima, ova metoda nije bila primenjena za lečenje komplikacija nastalih nakon stereotaksijske radioterapije abdomena.
Zbog toga je Rudan postala prva pacijentkinja na kojoj je takav pristup primenjen.
Rezultati su, prema navodima lekara, bili veoma dobri. Već nakon prva tri dana terapije počela je da se oseća bolje. Bolovi su prestali ili su se javljali samo povremeno i u znatno blažem obliku, počela je da jede, a u prvoj nedelji počela je i da dobija na telesnoj težini. Nakon završetka terapije nije imala bolove ni mučninu, a kontrolna gastroskopija pokazala je značajno poboljšanje promena na dvanaestopalačnom crevu.
„Htela sam da umrem sad i odmah“
Sama Vedrana Rudan kasnije je veoma slikovito opisala kroz šta je prolazila. U tekstu o svom iskustvu navela je da je u jednom trenutku mislila da se njeno stanje pogoršalo zbog samog karcinoma žučnih kanala, da bi u bolnici saznala da su njene tegobe zapravo povezane sa oštećenjem dvanaestopalačnog creva nakon zračenja.
Opisivala je jake bolove, gubitak daha i potpunu nezainteresovanost za hranu i piće. Dane je provodila u krevetu, a stanje je bilo toliko teško da je, kako je sama napisala, želela da umre.
Kada joj je lekarka saopštila da će otići na Sušak kako bi pokušali sa terapijom u barokomori i da će biti „prva u svetu“, Rudan u početku nije želela ni da čuje za još jednu metodu lečenja. Posle svega što je prošla, bila je iscrpljena i izgubila je veru da bilo šta može da joj pomogne.
Ipak, terapiju je prihvatila.
Ono što je usledilo opisala je kao svojevrsni povratak svakodnevnom životu. Nakon tretmana ponovo je počela da oseća glad, da jede, hoda i normalno funkcioniše. Navela je i da se za samo dve nedelje ugojila deset kilograma, što je u njenoj situaciji doživela kao razlog za radost.
„Uživam u životu koga jedva da sam se sjećala“, napisala je Rudan nakon terapije, opisujući koliko joj je značilo to što je ponovo mogla da hoda, jede, pije i diše bez stalnog osećaja iscrpljenosti.
Zašto je ovaj slučaj bio važan?
Primena HBOT-a u ovom slučaju bila je značajna zato što se odnosila na komplikaciju relativno nove i sve češće korišćene metode lečenja tumora. SBRT omogućava lekarima da veoma precizno tretiraju tumore i metastaze, uključujući promene na jetri, pankreasu, nadbubrežnim žlezdama i limfnim čvorovima abdomena i karlice.
Kako se ova terapija sve više koristi, a pacijenti sa malignim bolestima žive duže, sve je važnije pitanje kako lečiti kasne posledice zračenja. One mogu uključivati hronične ulceracije, oštećenja i druge komplikacije probavnog sistema koje se ponekad pojave tek mesecima nakon terapije.
Upravo zato je iskustvo Vedrane Rudan bilo posebno. Njen slučaj pokazao je lekarima KBC-a Rijeka da bi hiperbarična oksigenoterapija u budućnosti mogla imati mesto u tretmanu određenih komplikacija nakon stereotaksijske radioterapije. Istovremeno, lekari su naglašavali da je reč o prvom takvom slučaju i da je potrebno još istraživanja kako bi se utvrdila efikasnost ove metode kod većeg broja pacijenata.
Za Vedranu Rudan, međutim, značaj ove terapije nije bio samo medicinski. U periodu kada je bila iscrpljena, u bolovima i gotovo bez snage, omogućila joj je da ponovo oseti ono što joj je bolest oduzela – glad, kretanje, svakodnevicu i vreme provedeno sa porodicom.
BONUS VIDEO:
