Možemo da kažemo da imamo sreće što živimo u 2026. godini. Ljudi su danas, u proseku, zdraviji od svih prethodnih generacija. Životni vek je duži, zarazne bolesti su ređe, a kada se podaci prilagode starosti stanovništva, niža je čak i stopa smrtnosti od većine hroničnih bolesti.
Rak je primer za to. Stope obolevanja od raka već decenijama su stabilne ili opadaju. Još važnije, smrtnost od malignih bolesti, odnosno verovatnoća da osoba umre nakon što dobije dijagnozu, drastično je smanjena, piše Science Alert. Ipak, postoji jedan izuzetak od ovog pozitivnog trenda. U pitanju je kolorektalni karcinom kod mladih ljudi.
Iako ukupna stopa kolorektalnog karcinoma, koji obuhvata rak debelog creva i rak rektuma, opada, poslednjih godina beleži se porast broja obolelih mlađih od 50 godina. U kontekstu malignih bolesti, ova starosna grupa smatra se mladom.
Ipak, ovakav trend veoma zbunjuje stručnjake. Stopa kolorektalnog karcinoma blago opada među starijim osobama, dok među mladima raste, a naučnici još nemaju dobro objašnjenje zbog čega se to događa. Naravno, postoji nekoliko pretpostavki.
Pojedini stručnjaci ukazuju na pesticide i herbicide, poput piklorama, koji se povezuju sa povećanim rizikom od kolorektalnog karcinoma. Međutim, ova teorija ima dva problema.
"Iako ukupna stopa kolorektalnog karcinoma, koji obuhvata rak debelog creva i rak rektuma, opada, poslednjih godina beleži se porast broja obolelih mlađih od 50 godina, što se u slučaju raka smatra mladim uzrastom", navodi epidemiolog Gideon Mejerovic-Kac.
Kao prvo, pikloram i mnoge druge hemikalije danas se koriste nešto manje nego tokom osamdesetih i devedesetih godina. Nije jasno kako bi te supstance tokom dvadesetih godina ovog veka mogle da izazovu više slučajeva raka samo u određenoj starosnoj grupi, ako se koriste ređe nego ranije.
Pored toga, stariji ljudi uglavnom su bili više izloženi ovim hemikalijama. To je i logično, jer su propisi prethodnih decenija bili mnogo blaži, pa je vrlo verovatno da je hrana naših roditelja sadržala više pesticida nego hrana koju danas jedemo.
Ukoliko je uzrok ove vrste izloženosti iz životne sredine, nema mnogo smisla da broj obolelih od kolorektalnog karcinoma raste među mladima, a opada među starijima.
Isti problem javlja se i kod brojnih drugih faktora iz okruženja. Perfluoroalkilne i polifluoroalkilne supstance, poznate kao PFAS ili "večne hemikalije", takođe su povezivane sa kolorektalnim karcinomom.
Međutim, izloženost ovim supstancama nije jasno podeljena prema uzrastu. U pojedinim slučajevima, stariji ljudi mogli su da im budu izloženi mnogo više nego mladi, među kojima se danas beleži porast broja obolelih.
Zbog toga je teško pronaći faktor koji bi mogao da objasni ovakav trend.
Većina poznatih mogućih uzroka kolorektalnog karcinoma češća je među starijima nego među mladima. Osim toga, vrlo je malo štetnih uticaja iz životne sredine koji su danas rasprostranjeniji nego u vreme kada su odrastale starije generacije.
Još jedno moguće objašnjenje je gojaznost. Poznato je da ona povećava rizik od kolorektalnog karcinoma, a gojaznost je među mladima danas mnogo zastupljenija nego ranije.
Ipak, ni ovo objašnjenje nije naročito ubedljivo jer je gojaznost u porastu i među starijim osobama. Zbog toga ona ne može da bude jedini faktor koji utiče na rizik od raka. Prema statističkim modelima, povećanje telesne težine moglo bi da objasni najviše 15 odsto slučajeva kolorektalnog karcinoma, a možda i manje.
Ovu misteriju dodatno komplikuje činjenica da trend nije isti u svim zemljama, pa čak ni u grupama sličnih zemalja. Studija iz 2019. godine pokazala je da je stopa kolorektalnog karcinoma među mladima bila stabilna ili je opadala u gotovo polovini analiziranih država.
Možda je najverovatnije objašnjenje za svu ovu složenost povezano sa testiranjem. Moguće je da se mladi danas, iz različitih razloga, jednostavno češće testiraju na kolorektalni karcinom i da je to uticalo na broj postavljenih dijagnoza.
Takođe je moguće da je trend povezan sa načinom na koji različite zemlje prikupljaju i prijavljuju podatke. Kada govorimo o statistici bolesti, uvek govorimo o izmerenoj stopi nekog oboljenja. Registri za rak godinama postaju sve precizniji, pa bi i to moglo delimično da objasni zbog čega je zabeležen veći broj mladih sa ovom dijagnozom.
Ipak, ni ova objašnjenja nisu potpuno uverljiva. Teško je razumeti zbog čega bi promene u testiranju i evidentiranju bolesti različito uticale na mlade i starije ljude.
U pojedinim zemljama nesumnjivo se beleži porast stope kolorektalnog karcinoma među mladima, ali razlog za to i dalje ostaje misterija. Poznato je da mnoga od ponuđenih objašnjenja nisu naročito verovatna, dok je pravi uzrok veoma teško utvrditi.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
(MONDO)
