Majke dece koja pate od sindroma hroničnog umora češće od drugih žena takodje ispoljavaju simptome te misteriozne bolesti, ili pokazuju znake psihološkog stresa koji može da odigra izvesnu ulogu u bolesti deteta, zaključak je jedne holandske studije čiji su rezultati objavljeni u američkom stručnom časopisu "Pediatrics".
Istraživanje je obavljeno u Dečjoj bolnici Vilhelmina u Utrehtu, a njime je bilo obuhvaćeno trideset šestoro dece starosti u proseku 16 godina, koja su bolovala od sindroma hroničnog umora. Kod njih je konstatovana učestala sličnost simptoma s majkama, dok stanje očeva nije bilo ni u kakvoj vezi s njihovim oboljenjem, preneo je Rojters.
Holandski stručnjaci pretpostavljaju da je ustanovljena veza izmedju sindroma hroničnog umora kod dece i stanja njihovih majki rezultat kako genetske podložnosti, tako i faktora okruženja. To znači da deca ne samo da nasledjuju genetsku sklonost ka razvijanju tog sindroma, nego na njih negativno utiče i psihofizičko stanje majki. Ne isključuje se ni mogućnost da kod deteta dolazi do pojačavanja sindroma hroničnog umora zbog stresnog reagovanja majki na njihovu bolest.
Ovaj sindrom, inače, može da potraje godinama, a deca pogodjena njim su troma, pate od raznovrsnih bolova, glavobolje, natečenih limfnih žlezda i od problema vezanih za pamćenje i koncentraciju.
Ranije se pretežno smatralo da je ovaj sindrom stvar psihe, medjutim, sve je više dokaza o njegovoj genetskoj uslovljenosti. Tako su prošle godine britanski stručnjaci kod osoba koje pate od ovog sindroma konstatovali izvesne genetske abnormalnosti belih krvnih zrnaca odgovornih za imunološku reakciju organizma.
U aprilu ove godine stručnjaci Američkih centara za kontrolu i prevenciju bolesti objavili su da genetske pretrage 200 pacijenata pokazuju da sindrom hroničnog umora ima biološku osnovu, odnosno da je u vezi s tim kako neki delovi mozga reaguju na stres.
U SAD od sindroma hroničnog umora pati izmedju 500.000 i milion ljudi.
(Tanjug)
Istraživanje je obavljeno u Dečjoj bolnici Vilhelmina u Utrehtu, a njime je bilo obuhvaćeno trideset šestoro dece starosti u proseku 16 godina, koja su bolovala od sindroma hroničnog umora. Kod njih je konstatovana učestala sličnost simptoma s majkama, dok stanje očeva nije bilo ni u kakvoj vezi s njihovim oboljenjem, preneo je Rojters.
Holandski stručnjaci pretpostavljaju da je ustanovljena veza izmedju sindroma hroničnog umora kod dece i stanja njihovih majki rezultat kako genetske podložnosti, tako i faktora okruženja. To znači da deca ne samo da nasledjuju genetsku sklonost ka razvijanju tog sindroma, nego na njih negativno utiče i psihofizičko stanje majki. Ne isključuje se ni mogućnost da kod deteta dolazi do pojačavanja sindroma hroničnog umora zbog stresnog reagovanja majki na njihovu bolest.
Ovaj sindrom, inače, može da potraje godinama, a deca pogodjena njim su troma, pate od raznovrsnih bolova, glavobolje, natečenih limfnih žlezda i od problema vezanih za pamćenje i koncentraciju.
Ranije se pretežno smatralo da je ovaj sindrom stvar psihe, medjutim, sve je više dokaza o njegovoj genetskoj uslovljenosti. Tako su prošle godine britanski stručnjaci kod osoba koje pate od ovog sindroma konstatovali izvesne genetske abnormalnosti belih krvnih zrnaca odgovornih za imunološku reakciju organizma.
U aprilu ove godine stručnjaci Američkih centara za kontrolu i prevenciju bolesti objavili su da genetske pretrage 200 pacijenata pokazuju da sindrom hroničnog umora ima biološku osnovu, odnosno da je u vezi s tim kako neki delovi mozga reaguju na stres.
U SAD od sindroma hroničnog umora pati izmedju 500.000 i milion ljudi.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.