Tepanje detetu dok je u stomaku ili neprekidno ponavljanje odredjenih reči od strane roditelja neće uticati da dete ranije progovori, tvrde australijski naučnici.
Oni tvrde da sva pažnja sveta neće ubrzati vreme kada će dete prvi put izgovoriti slogove reči.
Naučnici su posmatrali razvoj 1.750 dece od rodjenja do njihove sedme godine i ustanovili da stepen majčinog obrazovanja, njena zarada, pa čak ni psihičko zdravlje nemaju nikakav uticaj na trenutak kad će dete progovoriti.
Naprotiv, naučnici veruju prevremeni porodjaj i mala težina novorodjenčeta mogu doprineti kasnijem početku govora kod dece.
"Dakle, roditelji konačno treba da prestanu da osećaju grižu savesti jer njihovo dete još uvek nije progovorilo prve slogove ili reči, a tudja u istoj starosnoj dobi jesu", smatra Kejt Tejlor, šefica istraživačkog tima u Institutu Teleton za istraživanje zdravlja dece u Pertu.
Naučnici su utvrdili da je od 1.766 dece, starih dve godine, 81 odsto moglo uspešno da kombinuje dve do tri reči. Trinaest odsto njih je progovorilo kasnije, a vokabular im je bio vrlo oskudan.
Dečaci su tri puta češće bili u grupi koja je progovorila kasnije od devojčica. Deca koja su u porodici imala osobe koje su progovorile kasnije takodje su bila u grupi koja je prve reči izgovorila kasnije od svojih vršnjaka.
Tejlorova navodi da razgovori sa detetom ili čitanje detetu nisu povezani sa pitanjem da li će dete prve reči izgovoriti ranije ili kasnije.
Ovo otkriće australijskih naučnika u suprotnosti je sa popularnim verovanjem da deca koja počnu kasnije da izgovaraju prve slogove ili reči rastu u problematičnoj porodici ili su zaostali u odnosu na vršnjake.
"Nadam se da će naše istraživanje uveriti mnoge roditelje da činjenica da je dete kasnije progovorilo nema nikakve veze sa njihovim bavljenjem detetom i brigom kojom ga okružuju niti sa detetovom inteligencijom", rekla je Kejt Tejlor.
(MONDO)
Oni tvrde da sva pažnja sveta neće ubrzati vreme kada će dete prvi put izgovoriti slogove reči.
Naučnici su posmatrali razvoj 1.750 dece od rodjenja do njihove sedme godine i ustanovili da stepen majčinog obrazovanja, njena zarada, pa čak ni psihičko zdravlje nemaju nikakav uticaj na trenutak kad će dete progovoriti.
Naprotiv, naučnici veruju prevremeni porodjaj i mala težina novorodjenčeta mogu doprineti kasnijem početku govora kod dece.
"Dakle, roditelji konačno treba da prestanu da osećaju grižu savesti jer njihovo dete još uvek nije progovorilo prve slogove ili reči, a tudja u istoj starosnoj dobi jesu", smatra Kejt Tejlor, šefica istraživačkog tima u Institutu Teleton za istraživanje zdravlja dece u Pertu.
Naučnici su utvrdili da je od 1.766 dece, starih dve godine, 81 odsto moglo uspešno da kombinuje dve do tri reči. Trinaest odsto njih je progovorilo kasnije, a vokabular im je bio vrlo oskudan.
Dečaci su tri puta češće bili u grupi koja je progovorila kasnije od devojčica. Deca koja su u porodici imala osobe koje su progovorile kasnije takodje su bila u grupi koja je prve reči izgovorila kasnije od svojih vršnjaka.
Tejlorova navodi da razgovori sa detetom ili čitanje detetu nisu povezani sa pitanjem da li će dete prve reči izgovoriti ranije ili kasnije.
Ovo otkriće australijskih naučnika u suprotnosti je sa popularnim verovanjem da deca koja počnu kasnije da izgovaraju prve slogove ili reči rastu u problematičnoj porodici ili su zaostali u odnosu na vršnjake.
"Nadam se da će naše istraživanje uveriti mnoge roditelje da činjenica da je dete kasnije progovorilo nema nikakve veze sa njihovim bavljenjem detetom i brigom kojom ga okružuju niti sa detetovom inteligencijom", rekla je Kejt Tejlor.
(MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.