- Istraživanje na 5.203 Kineza starijih od 80 godina pokazalo je da su vegetarijanci imali 19 odsto manje šanse da dožive 100 godina, a vegani 29 odsto manje.
- Kod osoba koje su jele ribu ili bile lakto-ovo vegetarijanci takva povezanost nije zabeležena, dok je kod neuhranjenih starijih bila još izraženija.
Naučnici već godinama pokušavaju da odgonetnu tajnu dugovečnosti. Među brojnim faktorima koji bi mogli da doprinesu dubokoj starosti, posebna pažnja posvećuje se ishrani. Najnoviji rezultati, objavljeni u časopisu The American Journal of Clinical Nutrition, ukazuju na to da način ishrane može da ima veći značaj nego što se ranije mislilo.
U okviru projekta Chinese Longitudinal Healthy Longevity Survey, istraživači su pratili 5.203 stanovnika Kine starija od 80 godina. Cilj je bio da utvrde ko će od njih doživeti stoti rođendan i kakav uticaj na to ima svakodnevna ishrana.
Pre nego što saznate šta su pokazali rezultati, molimo vas da glasate u MONDO anketi:
Da li biste promenili način ishrane ako biste znali da može da vam poveća šanse za dugovečnost?
Stručnjaci su analizirali način ishrane 1.459 stogodišnjaka i 3.744 starije osobe koje su preminule pre nego što su napunile 100 godina. Ispitanici su podeljeni u grupe prema načinu ishrane, na mesojede i vegetarijance. Među vegetarijancima su dodatno izdvojeni vegani, lakto-ovo vegetarijanci i osobe koje jedu ribu.
Da li su vegetarijanci u nepovoljnijem položaju?
Rezultati bi mnoge mogli da iznenade. Pokazalo se da su vegetarijanci imali 19 odsto manje šanse da dožive 100 godina u poređenju sa osobama koje su konzumirale namirnice životinjskog porekla. Kod vegana je ta razlika iznosila čak 29 odsto.
Zanimljivo je da takva povezanost nije zabeležena kod starijih osoba koje su jele ribu niti kod onih koje su se pridržavale lakto-ovo vegetarijanske ishrane, koja uključuje jaja i mlečne proizvode.
Telesna masa kao jedan od ključnih faktora
Ova povezanost bila je naročito izražena kod starijih osoba koje su bile neuhranjene, odnosno imale indeks telesne mase manji od 18,5. Kod njih je vegetarijanska ishrana bila povezana sa još manjom verovatnoćom da će doživeti stotu godinu. Kod osoba sa odgovarajućom telesnom masom, odnosno indeksom telesne mase iznad 18,5, takav efekat nije uočen.
Prema mišljenju autora istraživanja, kod ljudi starijih od 80 godina od presudnog značaja postaje unošenje dovoljne količine energije i hranljivih materija. Starije osobe posebno su izložene gubitku mišićne mase, neuhranjenosti i slabljenju kostiju. Zbog toga bi njihova ishrana trebalo da bude bogata proteinima, gvožđem, kalcijumom i vitaminima B12 i D.
Da li su životinjski izvori proteina tajna dugovečnosti?
Namirnice životinjskog porekla, poput mesa, ribe, jaja i mlečnih proizvoda, olakšavaju zadovoljavanje potreba organizma za kvalitetnim proteinima, vitaminima i mineralima.
Američko udruženje za srce preporučuje redovno konzumiranje ribe, naročito lososa i pastrmke, koji predstavljaju vredne izvore omega-3 masnih kiselina.
Živinsko meso takođe sadrži kvalitetne proteine, kao i značajne količine gvožđa i cinka. Posebno se preporučuju nemasni delovi piletine i ćuretine, jer sadrže manje zasićenih masti od većine vrsta crvenog mesa.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
(MONDO)