Klubovi vlasnici Evrolige izglasali su nove uslove finansijskog fer-pleja i na neki nači odobrili su "seleri kep", odnosno ograničeni budžet. U pitanju su propisi koji će stupiti na snagu za tri sezone, preciznije od 2027/2028, a do tada će postepeno biti uvođena nova pravila koja će znatno promeniti evropsku košarku i doprineti finansijskoj stabilnosti.
Prema novim propisima, o kojima će se tek više pričati u budućnosti, klubovi će imati ograničeno koliko minimalno i maksimalno mogu da troše na plate igrača, uz naravno određene izuzetke. Oni će se određivati na osnovu proseka prihoda svih klubova i to bi mogao da bude problem u budućnosti, o čemu će Evroliga već morati da misli kada novi propisi počnu da se primenjuju i kad bude uočeno šta su manjkavosti.
Od ranije inače već u Evroligi postoje propisi koji se tiču finansijskog fer-pleja, a sada se uvodi "standard konkurentnog bilansa" i navedena su četiri osnovna razloga zbog kojih su se odlučili na taj korak. Evo o čemu se radi.
- Usklađivanje ciljeva akcionara naglašavanjem minimalnih i maksimalnih nivoa naknade sa kolektivnim prihodima klubova, čime će se ojačati komercijalno partnerstvo između igrača i klubova
- Promovisanje održivosti i ravnoteže između konkurencije uspostavljanjem raspona troškova za igrače koji su identični za sve timove u takmičenju na osnovu kolektivnog prihoda klubova
- Sprečavanje nedozvoljenog poslovanja nagledanjem pridržavanja svakog kluba nivoima koji su usklađeni pre registracije igrača za svaku sezonu
- Porast transparentnosti između klubova koji se takmiče u Evroligi
U saopštenju se navodi da se dve godine radilo na promenama i da je u sve bila uključenja i Asocijacija igrača Evrolige (ELPA), tako da će se ubuduće voditi kolektivnim prihodima, a manje individualnim. Zbog toga, novi propisu ističu u prvi plamn tri nivoa naknade za sve klubove - niski, osnovni i visoki. Upravo će se uz njih određivati minimum i maksimum "troškova".
- Niski nivo nadoknade (LRL) -predstavlja 32 odsto definisanih prosečnih prihoda klubova, izračunatih na osnovu tržišne vrednosti u periodu od prethodne dve sezone. To je minimalni neto iznos koji klub mora da potroši na plate registrovanih igrača, ali to se odnosi samo na one koji imaju A licencu. Klubovima koji nemaju višegodišnju licence biće dozvoljeno umanjenje niskog nivoa nadoknade.
- Osnovni nivo nadoknade (BRL) - predstavlja 40 odsto definisanih prihoda klubova. Zapravo je to maksimum koji svi klubovi smeju da potroše na plate svih registrovanih igrača, uz nekoliko izuzetaka. Ti izuzeci su dvojica nosilaca igre (izvesno najplaćeniji), igrači do 23 godine, oni koji su proveli barem tri sezone u klubu – ne nužno u nizu (kod njih se odnosi na 25 odsto plate), dugoročno povređeni igrači (koji su odsutni više od dva meseca), uz još jednog igrača.
- Visoki nivo nadoknade (HRL) - predstavlja 60 odsto definisanih prosečnih prihoda klubova. To je maksimalni iznos koji bilo koji klub može da potroši na plate registrovanih igrača, uključujući dvojicu nosilaca igre, ali bez ostalih izuzetaka koji su navedeni kod osnovnog nivoa nadoknade (BRL).
S obzirom na to da se radi o velikom broju novih informacija, važno je istaci da će svaki klub koji potroši više od visokog nivoa nadoknade, morati da plati i kompenzaciju (čitaj kaznu) ostalim klubovima Evrolige koji se pridržavaju pravila. Za to, svi moraju polako da počnu da se pripremaju, pa i naši predstavnici Crvena zvezda i Partizan koji se nadaju "B" licencama.
BONUS VIDEO:
"Vi zadnji derbi računate kao poraz? Baš lepo": Obradović reagovao na pomen osam neuspeha protiv Zvezde u nizu
Danska - Srbija, uživo: Pešićev tim gazi, idemo ka Evropskom prvenstvu!
Uhapšeno 11 osoba zbog pada nadstrešnice na Železničkoj stanici: Preti im do 12 godina zatvora
Partizan za 55 dana mora da sakupi milione evra: Rasim Ljajić otkrio koliko crno-beli duguju!
Mondo ukrštenica za 21. novembar: Jutarnja zabava i "razgibavanje" mozga!