U Zagrebu je u punoj Areni odigrana je memorijalna utakmica u znak sećanja na Dražena Petrovića, Na meču su se pojavile brojne sadašnje i bivše košarkaške veličine, a između ostalih tu je bio i Vlade Divac. I tu je bilo neprijatnosti.
Legendarni centar reprezentacije Jugoslavije dobio je zvižduke publike, a Draženov brat, nekadašnji košarkaš Aco Petrović je morao da ustaje i da smiruje publiku kako bi ih ubedio da na lep način prime dugogodišnjeg saigrača iz reprezentacije legendarnog Dražena.
Problema je bilo u odnosu Dražena i Divca, a oni potiču sa finala Svetskog prvenstva u košarci kada je Jugoslavije savladala SSSR. Tada je jedan od navijača u teren ubacio hrvatsku zastavu, koju je Divac uzeo i izbacio sa parketa. Od tada je krenuo tihi sukob dvojice dotadašnjih prijatelja.
PRIČALI SU DA SAM JE PALIO I GAZIO!
Jugoslavije je te 1990. godine u Argentini postala prvak sveta, ali se raspad države nazirao. Već je bilo mnogo tenzija, a samo godinu dana počeo je rat. Tada su se svi setili šta je Divac uradio nakon meča sa Sovjetima i očigledno mu več no zamerili.
"Godinu dana kasnije, kada su počela dešavanja na ovim prostorima, meni je uzeta za zlo ta reakcija. Tu je više politika imala udela u manipulaciji jer se govorilo da sam je palio i gazio. Ja sam jednostavno zabranio ulazak zastavi koja nije trebalo da bude na tom mestu uz jugoslovensku", rekao je pre nekoliko godina Divac.
"Da je meni u ono vreme neko došao sa srpskom zastavom, ja bih isto uradio. Mnogi bi hteli izbrisati istoriju, ali to se ne može tek tako gumicom izbrisati. Neke stvari su zapisane u knjigama i to ne treba brisati. Ja sam neke najveće uspehe ostvario u toj državi", rekao je Dino Rađa kada su ga pitali o tom incidentu.
HRVAT IZ ARGENTINE SVE ZAKUVAO?
A kako je ta zastava uopšte dospela na tribine, pa posle i na teren? Krivac za to je Tomas Šakić, Hrvat iz Argentine koji je godinama kasnije priznao kako je on uneo zastavu na meč. Ipak rekao je takođe da mu je Divac zastavu samo vratio, da je nije bacao i gazio.
"Ja sam čovek koji je ušao u dvoranu Luna Park s hrvatskom zastavom, ona je porodična stvar. Ali da budem iskren, Divac mi je uzeo zastavu, ali je posle vratio. Nikad nije pljunuo na nju, niti je gazio po njoj. Otimanje zastave je bilo uvredljivo, pokazao je manjak poštovanja, ali nije pljunuo na nju", priznao je Šakić za argentinske medije i dodao: "Navijao sam za Hrvate iz reprezentacije, Kukoča, Petrovića, Čuturu. Mislio sam da je i Divac Hrvat. Tek u trenutku kad mi je uzeo zastavu shvatio sam da je Srbin. Oteo mi je zastavu i pobegao. Nisam mogao ga jurim jer sam imao fotografsku torbu. Fotografije to ne pokazuju, ali u jednom trenutku smo bili na deset centimetara, licem u lice, borili se za zastavu. Ja sam imao 180 centimetara, a on 212. Dražen je stajao na drugoj strani, tek su mu kasnije rekli što se dogodilo."
Nakon toga Tomas Šakić je postao zvezda hrvatske dijaspore, pogotovo one koja je 1945. izbegla iz Jugoslavije. "Posle ovog incidenta počeli su da me zovu ljudi iz Australije, Evrope…Bio sam u kontaktu s hrvatskom zajednicom, ljudi su bili srećni jer je svet video zastavu koja je bila zabranjena od 1945. godine, a Divcu je bio zabranjen ulazak u Hrvatsku".
OTIŠAO DRAŽENU NA GROB
"Uvek je bolje nešto pogledati svojim očima nego mišljenje kreirati na temelju onoga što ljudi pričaju. Fascinantno mi je da se i nakon skoro 30 godina ta priča povlači i uvek čujem nešto novo, da sam uradio ovo, da sam uradio ono. Tada je postojala Jugoslavija i u tom trenutku na parketu nisu bile potrebne nikakve druge zastave. Toj zastavi, koja se pojavila na parketu, tu nije bilo mesto. Ta zastava nije bila hrvatska. Barem nije imala obeležja kakva je imala službena hrvatska zastava u to vreme. Ponavljam, Jugoslavija je postala prvak sveta, mi smo tada igrali za tu zemlju i ni jedna zastava osim jugoslavenske u tom trenutku ne bi imala šta da traži na parketu. Mislim da sam bio jasan", rekao je Divac u jednom ranijem intervjuu, a sada kada je došao u Hrvatsku prvo je obišao Draženov grob.
Istakao je da mu je Dražen prvo bio idol i uzor, a onda je samo nekoliko godina kasnije imao priliku da igra sa njim u nacionalnom timu. "Imao sam 14 godina i gledao sam neki intervju koji je on davao, s onom svojom razbarušenom kosom, i maštao sam da i ja mogu igrati košarku tako dobro. Nije prošlo dugo i zajedno smo igrali u reprezentaciji. Tužno je što Dražena nema među nama, ali je lepo da se organizujju ovakve priredbe da se setimo najboljeg među nama i da to sećanje nikad ne izbledi. A on je, za mene, bio najbolji evropski igrač svih vremena", rekao je Divac pred meč na kome je izviždan.
(MONDO, N.L.)
BONUS VIDEO: