Videli smo neverovatnu borbu za prvi trofej u sezoni srpskog rukometa, a izgleda da je Srbija u tom meču i defintiivno dobila nazad Milana Jovanovića. Sjajni šuter koji je sa 19 godina na Evropskom prvenstvu 2018. godine praktično sam odveo Srbiju u drugi krug je posle pet godina van terena uspeo da se vrati i da sada bude apsolutno prvo ime meča.
Dao je deset golova, od toga poslednja dva za Vojvodinu, a gotovo sve iz neizgrađenih i teških pozicija. Sa deset metara je rešio meč i džabe je trener Partizana Đorđe Ćirković apelovao na svoje igrače da ga dupliraju, da izlaze na njega i da dozvole krilima Vojvodine prostor, samo da on ne šutne. Opet je uspeo da postigne deset pogodaka i bude heroj pobede!
"Ovo je prvi meč, dosta se promenio sastav od prošle sezone. Mislim da smo izvukli maksimum kao cela ekipa i na kraju došli do zaslužene pobede. Ekipa Partizana je odlično odigrala danas, puno borbe će se voditi sa njima ove sezone. Treniramo svaki dan, cela ekipa je zaslužna, svaki put će se izdvajati neki pojedinac. Mislim da to uopšte nije bitno u ovom momentu, bitno je da smo uradili ono što smo zacrtali i idemo dalje. Cilj je da odbranimo sve trofeje u Srbiji i da se ostvari što bolji plasman u Evropi", rekao je Jovanović nakon što je naravno proglašen za MVP-a utakmice.
BIO JE BISER, BOMBARDER... A ONDA JE PUKLO!
Momak iz Kruščića kod Crvenke je kao golobradi mladić zaigrao upravo za Vovjodinu i tada je apsolutno dominirao u domaćoj ligi koja je bila dosta slabija nego sada. Ipak kada se pojavio na Euru 2018. i pokazao da njegov top u ruci ne mogu da zaustaveni najbolje odbrane Tuluz je odmah reagovao i angažovao ga je. Ipak u poslednjem meču plejofa za sezonu 2017/18 svi koji su bili tog dana na Banjici naježili su se. Moglo je na tribinama da se čuje kako su mu pukli ligamenti kolena,. Ugovor sa Tuluzom je potpisan na četiri godine, a morao je da čeka 20 meseci na debi! Kada ga je dočekao, posle operacije u junu 2018. godine taman je počeo da se vraća u ritam, a onda se okliznuo niz stepenice...
"Prva operacija bila je u junu 2018. godine. Prošlo je sve kako treba, krenuo sam da vraćam mišić. Vratio sam ga bukvalno kao na drugoj nozi za veoma kratak period. Doktor u Tuluzu je rekao da je dobro, a pošto je ekipa bila na pripremama pred sezonu, rekao mi je da se vratim i radim u Srbiji oporavak da ne bi ostao sam ovde. Krenuo sam u Novom Sadu na DIF na treninge, počeo sam da radim stabilizaciju. Posle treninga, krenuo sam niz stepenice, okliznuo na jednom, noga mi je proklizala i samo sam čuo da je koleno puklo. Tu su me našli, otišao sam kod Borka Vukosava, rekli su mi da idem da snimim, da se sutra ujutru javim. Milankov kada je video ujutru u 10 šta je, rekao mi je da u 12 budem spreman. U sali sam bio u 12 i 15. Napukla je čašica. Ni blizu ligamenti nisu boleli kao ovo. Kako sam zakoračio, stopalo mi je krenulo napred, koleno za njim, čašica u tom periodu, graf se vadi iz patele, slabija je u prva dva meseca, dok se ne učvrsti. Mišić je bio jak, povukao je čašicu, tako je pukla. Tako sam morao na drugu operaciju 40 dana posle prve", ispričao je za "Balkan Hendbol" Jovanović.
Izdržao je, ali valjalo se ponovo vraćati Ni pauza nije bila mala, mesec i po dana... "Posle druge operacije imao sam longetu šest nedelja. Ništa nisam radio. Kada sam skinuo imobilizaciju, krenulo je dosta teško, bilo je problema sa savijanjem. Pitao sam da li sve mogu da radim, jer sam osećao bol. Tačno taj šraf koji se ispostavio da je bio van, on je pravio probleme. Pitao sam koliko smem da trpim bol. Rekli su mi da mora da boli. Kada hoćeš da ti bude bolje,trpiš, znaš kako je, nema granice bola. Mogao sam da savijem, ali je bolelo. Otišao sam na kontrolu pre Tuluza, Milankov je rekao da mogu da trčim. U Tuluzu, međutim, rekli su mi da ni slučajno ne trčim dok se ne izvade šrafovi. Njih sam izvadio 21. decembra. Ostao je rez 1 cm sa strane. Posle 20 dana sam se vratio u Tuluz, počeo da radim, statika, ali čim sam krenuo sa ozbiljnijim vežbama, počeo je problem. Radim od ponedeljka do petka, napravim pauzu, u ponedeljak, ne mogu da čučnem normalno. Ovde je doktor reprezentacije, pogledao je sa par hirurga, taj šraf, kako je ostao van, od savijanja je oštetio tetivu kvadricepsa. Bukvalno je probušio…. Mislili su da to može krvna plazma da reši. Otišao sam na to, čekao mesec dana, ali i posle mesec, ništa, i dalje boli", ispričao je on.
Šta je ovo sve značilo? Značilo je da momak koji je trebalo da zasija u francuskoj "Starligi" i da povede srpski rukomet u bolje sutra - mora na treću operaciju za četiri meseca! "Otišao sam kod hirurga, rekao je da mora da se operiše, da će boleti, da se to mora spojiti. Čvršća je leva noga nego desna, ali moraće da boli dok se ne dovede u optimalnu formu. Od poslednje operacije prošlo je tri i po meseca. Šta ću Imao sam tri operacije, vađenje šrafova i plazmu. Od tada radim po programu, vijača, trčanje pravolinijski. To je moj put od godine i tri meseca."
KAD JE ČUO... PALA MU JE KLAPNA! ALI VRATIO SE!
Ipak, ništa nije bilo gore od prve povrede. Umesto da sa saigračima slavi titulu, on je zunao da se desilo ono najgore! "Psihički, veruj mi, najteže mi je bilo kada sam se prvi put povredio. Tada mi je pala klapna. Prvih 20 minuta kada sam došao u svlačionicu na Banjici. Posle toga, raspoloženje je dobro, uvek tražim nešto da me motiviše, posle svega, šta da radim, mogu samo da se borim da mi bude bolje. Nadam se da će tako i biti, jer gore ne može. Dosta brzo sam odrastao…Krenulo je jako dobro posle prve operacije. Ljudi koji su se operisali posle mene već odavno igraju. Drago mi je zbog njih, svakom želim zdravlje. Ne bih da optužujem nikoga, ali ima tu malo nesvesnog nemara. Ne volim i neću, neka bude sve kako treba, pa neka ide život", rekao je on jednom prilikom.
Ipak, vratio se! zaigrao je za Metaloplastiku pretprošle sezone i polako ušao u ritam. Krajem te prve sezone pokazao je ozbiljan kvalitet, a prošle godine je bio tako dobar da je naterao Partizan i Vojvodinu da se "potuku" oko njegovog dovođenja. Sada smo videli i zašto - onaj ko ga je doveo uzeo je Superkup!
"Osećaj biti ponovo na terenu je neopisiv. Toliko dugo sam čekao da zaigram ponovo da se ta nestrpljivost i vidi na terenu u ovim prvim utakmicama. Potrebno mi je vreme da sve dođe na svoje. Telo mora da se navikne na specifičan napor kakav iziskuju utakmice. Na početku me je sve bolelo, ali najvažnije je da je sa kolenom sve u redu i da mi ono ne pravi probleme kakve sam imao. Život me je naučio da ne gledam previše unapred. Ako budem zdrav i spreman, biće svega", rekao je Jovanović kada je debitovao za Metaloplastiku posle pet godina pauze.
Od jula 2018. godine pa do marta 2023. on nije kročio na teren. Sada, u septembru 2024. on se već vratio u reprezentaciju Srbije i to na popunjenoj poziciji levog beka gde su konkurencija Miloš Kos, Petar Đorđić, Marko Milosavljević i Uroš Borzaš. A na ovom meču Superkupa je pokazao da u Srbiji nema boljeg rukometaša od njega. Sa 26 godina, za Milana Jovanovića ponovo počinje sve. Samo nek je zdravlja, sve drugo on zna.
(MONDO, Nikola Lalović)
BONUS VIDEO:
Bivši ministar nepropisno parkirao "poršea"! Bahato ga ostavio nasred pešačkog, "pauk" odmah reagovao (Foto)
"Kad je teško, najlepše je u Partizanu!" Ivica Iliev treći put sportski direktor u Humskoj!
Zbog ove objave je Sergej Trifunović uhapšen: Žestoko izvređao hrvatsku policiju, pa dobio zabranu
Boriša Simanić ima novi klub!
Ovo su novi Žika i Milan: Ušli smo na snimanje nove "Žikine dinastije" i zabeležili prve kadrove