Olimpijske igre u Parizu Srbija je završila sa pet osvojenih medalja - počelo je zlatom Zorane Arunović i Damira Mikeca u miks dublu, završilo se zlatom vaterpolista, a srpski strelac postao je hit na takmičenju. Pored toga što je doneo medalju, Damir Mikec se istakao podrškom ostalim reprezentativcima čije je borbe pratio na svim krajevima Pariza, a bio je tu i kad treba proslavljati velike pobede ili igrati kolo u Olimpijskom selu!
Zlatni srpski sportista Damir Mikec ostao je u Parizu i dugo nakon osvajanja medalje, a sada je objasnio zašto se to desilo. Neodstajalo mu je druženje sa sportistima, nedostajao mu je olimpijski duh jer su strelci bili stotinama kilometara udaljeni, a mislio je da sve može da nadoknadi za nekoliko dana. Nije uspeo, pa je ostao do samog kraja takmičenja!
"Želeo sam da ovako počnemo - Olimpijske igre su zatvorene, vratio sam se. Ja sam hteo da ostanem dan dva duže, pa se produžilo na tri, pet, sedam i eto ceremonije zatvaranja. Nedostajalo mi je druženje sa sportistima, nismo to imali ni u Tokiju. Imamo mi već neku tradiciju, Rašović je rekao na prijemu 'Ajde ti Damire uzmi prvu medalju, pa nas izlupaj po čelu'. Setili smo se toga u selu. To je podrška, to je jedinstvo, to nisam želeo da propustim. Ostaje žal za nekim propuštenim prilikama, ali mislim da možemo biti zadovoljni. Počastvovan sam nošenjem zastave na zatvaranju. Još nemam taj osećaj da uz moje ime ide olimpijski pobednik, momcima iz vaterpola je to kao dobar dan. Drago mi je da sam se popeo jednu stepenicu više.. Čast je predstavljati zemlju na takvom takmičenju, pa još pet puta zaredom. Eto, idemo dalje, plan je Los Anđeles, ali ajde da idemo korak po korak. Ove Igre u Parizu ostaće mi u lepom sećanju", rekao je na početku Damir Mikec.
Damirov brat i trener Goran Mikec otkrio je da se dani provedeni u Parizu računaju u odmor zlatnog olimpijca! "On je deo odmora već odradio. Stvarno je bio problem što smo bili izdvojeni od ostalih sporitsta. Drago mi je što je Damir uspeo da se organizuje da ostane, da ima uspomene, da će dugo pamtiti šta je prošao sa sportskim prijateljima. Mi smo medalju osvojili pre dve nedelje. Imao je povredu, terapije, svašta nešto. Moguće da nas je sprečilo boljem plasmanu u pojedinačnom dleu, ali je sasvim lep uspeh. Samo jedna medalja... Zahvalio bih se svima na podršci."
Kao i brojni drugi sportisti koji su osvojili zlato na Olimpijskim igrama, Damir Mikec i dalje pronalazi u sebi snagu da ide dalje i osvaja nove medalje. Želja mu je da za četiri godine bude u SAD, a pored uspeha na borilištu ima cilj i da prikupi značke koje mu nedostaju.
"Značke... Ostale su mi najteže za kraj, njih desetak. Ostavio sam nekoliko njih za Los Anđeles, da mi i to bude motivacija. Prešli smo 200, fali još dve-tri" rekao je "Bilo je naporno, znali smo da će biti teško. Zbog novoizmišljenih pravila, da su finala sutradan, imali smo četiri takmičarska dana. Ja u individualnom delu se nisam snašao, uveren sam da bi bila druga pesma da je bilo istog dana. Bio sam poletan nakon jako dobrih pucnjeva, možda i najboljih u karijeri. Ali to nezadovoljstvo, u finalu nisam dao svoj maksimum, nisam bio konkurentan... Zorana izgubila idnividualno finale... Trebalo je vratiti se, reći 'Nije ništa gotovo'. Znali smo da ako osvojimo medalju sve se briše. Bila je tu i Sonja Vasić, dala nam je vetar u leđa. Meč je bio jako težak, jako loše smo krenuli, ali na kraju smo bili pravi. Opalio sam poslednji hitac, vidim iza mene delirijum i kažu mi 'Za zlato'. Ja se mislim 'Šta za zlato...'. Suze radosnice, ali znali smo da nije gotovo. turci su imali sjajnu sezonu. Neskromno rečeno, zaslužili smo ovu medalju. Sedam godina zaredom smo na evropskom postolju. Onakav scenario ne bismo mogli da napišemo. Moramo stalno da se fokusiramo, da tehnika bude savršena, nema razmišljanja o pobedi i porazu. Kada se lomi rezultat moraš da opališ hitac vredan zlatne medalje", ispričao je Damir, dok je Goran istakao da su kvalifiakcije bile teže od finala: "Žao mi je što nije bilo prenosa kvalifikacija, bile su stresnije jedno tri-četiri puta. Tu se videla snaga, zajedništvo, sinergija. U meču nemate mogućnost za grešku. U finalu ako ode daleko, gube se dva boda i idemo dalje. U kvalifikacijama je svaka greška fatalna. Oni su pokazali da su najbolji miks tim u poslednjih šest-sedam godina. Bilo je stresno, krajičkom oka smo pratili rezultate."
Prisetio se Mikec i kako je izgledalo finale Olimpijskih igara, kada je sa Zoranom Arunović pucao za našu prvu medalju. Uspeli su pa se može reći i da su najavili zlata Novaka Đoković i vaterpolista, odnosno srebro Aleksandre Perišić i bronzu košarkaša.
"Mi ne možemo da se deremo, da izbacimo iz sebe, da polomimo reket. Stojiš, znojiš se, puls je... Imam tehniku disanja, smirivanja, to odradim između pucanja. Srce je htelo da iskoči kad smo videli 14:12. Sav rad deceniju unazad dođe, a ne smeš da misliš o tome. Razmišljaš o nišanu, okidanju, ni o čemu drugom, a moraš da budeš smiren. Bili smo najhrabriji tada. Malo smo im disali za vrat tada, pokazali smo da se nismo predali. Srce je nenormalno lupalo za poslednji hitac. Prvi put sam u karijeri morao tri puta da odradim tehniku disanja. Bio sam ubeđen da će hitac biti odličan. Bio je 10,7, samo sam proverio koliko je. Oprema na jednu stranu, pa na drugu stranu, mi na pod. Ja sam posle pola sata saznao šta je Zorana opalila i šta su Turci opalila", rekao je Damir Mikec i osvrnuo se na Turčina Dikeča, koji je postao svetski poznat: "Znamo se dugo, još od Pekinga, to nam je tradicija. Društvene mreže i internet, kakva je to moć... Mašta ljudi je bezgranična, komično je šta sve neće izmisliti. Jako je to dobro za naš sport. Ostali sportisti su slavili uz taj njegov mim. Mislili su da se ne pamti taj koji je drugi, ali eto... Ima tih strelaca koji pucaju bez opreme, ja to ne bih mogao, vidim dve mete, dva centra, u koji da pucam? Pitao me je da li ću da budem gost na turskoj televiziji, ne znam šta spremaju, ali se nastavlja. Svratio sam malo ovde.
Pred Damirom Mikecom su novi ciljevi. Želi na još jedne Olimpijske medalje, ne otpisuje sebe iz borbe za novu medalju, a stidljivo najavljuje i neke rekorde. Uglavnom, ne želi da se preda, boriće se i u narednim godinama za Srbiju!
"Motivacije nikad ne manjka za sportiste koji zaista vole sport, a ne rade ga iz interesa ili zbog novca. Velika je ljubav prema onom što radim, blagosloven sam što sam pronašao nešto u čemu sam dobar i što me ispunjava. Ništa nije zdravo za gotovo. Mogao sam u Tokiju da kažem da je gotovo, imao sam tada medalje sa svih velikih takmičenja, od Univerzijade i Mediteranskih igara. Rekao sam da hoću još, uvek ima nešto sjajnije i nešto bolje. U ovom ciklusu sam bio dva puta šampion Evrope i vicešampion sveta. Što ne bi bila motivacija individualna medalja. Možda broj nastupa? Jasna Šekarić ima pet medalja, sedam učešća... Sve dok me ispunjava, dok mi medalje daju podstrek, dok mogu da obradujem naciju idemo dalje", ističe Mikec.
BONUS VIDEO: