U sedmoj epizodi podkasta "Nešto moje", voditeljka Ksenija Mijatović ugostila je našu glumicu Jelenu Gavrilović, koja je poznata i po svojim izuzetnim vokalnim sposobnostima, a odnedavno se oprobala i kao voditeljka. Otkrila je koje od ovih uloga su joj najdraže srcu i duši, kao i do sada nepoznate detalje odrastanja i odnosa sa partnerom, a dotakla se i holivudske karijere i mišljenja o kolegama.
Pogledajte celu epizodu, a njenu iskrenu ispovest pročitajte u nastavku teksta!
Osim zapaženih televizijskih i filmskih uloga, kako u srpskim filmovima, tako i serijama, važan i interesantan podatak je da je Jelena imala prilike da sarađuje sa holivudskim produkcijama, što je glumcima u kreativnom smislu uvek interesantno, jer imaju prilike da dožive drugačiji pristup filmu, estetici i glumačkom pozivu.
"Imam utisak da se isplatilo učenje engleskog jezika kad sam bila klinka. Te moje generacije, dosta smo učili ruski, imali smo i francuski u školi, ništa to nama nije išlo. Ali sam ja gledala crtaće. I onda sam tako kroz pevanje i kroz muziku naučila engleski. I kako su počele da dolaze produkcije, jer mi smo dosta plodno tlo za snimanje i imamo fenomenalne filmske radnike, sa poreskim olakšicama su počele da dolaze i strane produkcije da snimaju. Tako su naši glumci počeli konačno da dobijaju angažmane."
Mrzi kastinge
Jelena ipak priznaje da su joj kastinzi najmanje omiljen deo posla, te baš iz tog razloga za njih ima poseban naziv.
"Bilo mi je zanimljivo da uopšte i odem na kasting. Ja to volim da zovem 'diskasting', pošto mi je odvratan taj termin - stalno te neko nešto testira, ti si ceo život na tom kastingu. Bilo mi je interesantno da se zapravo malo tako oprobam tu, pa onda nekad dobiješ malu ulogu, nekad veću. Onda sam za jedan projekat dobila glavnog negativca u celoj sezoni. Pa sam konačno prošle godine radila jedan film koji je išao na Amazon Prime i bio prikazivan u Velikoj Britaniji, naša publika još nije imala priliku da ga vidi”, objašnjava glumica i otkriva da je u pitanju nezavisan film "The Guest up", koji je dobio i prestižnu BAFTA nominaciju.
"Ovo je najgori posao kojim jedna žena može da se bavi"
Jelena ističe da je razlika u radu na domaćim i stranim projektima samo u tome što oni "imaju više para".
Znači, hoćeš da kažeš da na nekom ljudskom nivou, u kontekstu struke, pristupa glumcima i produkciji, nema velike razlike?
"Ma nema! Uvek se šalim da sam snimajući ove serije, u jednom trenutku, pet godina života provela na setu. Imam za tih pet godina više snimanja i snimajućih dana nego ozbiljni glumci koji su velika imena. To je sad ta hiperprodukcija, sve je brzo, sve mora odmah. I najvažniji ljudi su mi zapravo bili ti koji su mi bili tu - šminkeri, frizeri, organizatori, ljudi koji su tu za mene. Uvek je bolje kada si kod kuće, ta energija je potpuno drugačija. Bilo mi je lepo i u Engleskoj, moram da priznam. Stvarno su me mazili i pazili i čuvali, ali uvek si nekako izolovan", objašnjava Jelena i dodaje:
"Sa umetničke strane je bolje kada si na nekom drugom mestu, da možeš više da razmišljaš o tome što radiš, kakav je tvoj lik itd. Kod kuće imaš tu malu distrakciju, pa onda kada se završi taj tvoj začarani svet koji traje 12 sati ideš kući u svoje probleme."
"Glumice su nesrećne, očajne, nikako privilegovane"
"Lepo mi je, velika je privilegija i čast, super je iskustvo. I na kraju kraja, ovo je posao. Radiš tamo gde te pozovu, kad te pozovu. Mi glumci nismo gospodari svoje sudbine. Ovo je najgori posao kojim jedna žena može da se bavi. Zato što sigurno ništa ne zavisi od tebe. Ti kao pevač, bez obzira na to da li se baviš tim poslom sad, opet nekako gospodariš. Ti biraš svoje pesme, ti biraš šta ćeš da pevaš, biraš svoje saradnike. Ja ne biram ništa. Ja mogu da biram onog trenutka kada sam već izabrana. Znači kada Pera, Paja ili Žika odluči da si to ti, carskim ukazom donese odluku da sam ja ta osoba koja zaslužuje tu ulogu, da se izborim sa još dvesta glumica, e onda mogu da razmislim da li to želim ili ne. A do tada, glumice su uglavnom nesrećne, očajne, nikako privilegovane, kako to svi misle. To je jedan posao koji zahteva čekanje."
Šta ti je pomagalo da nosiš sve ovo o čemu pričaš?
"Nisam sigurna da sam naučila da se nosim sa tim. Tu sam samo zato što radim druge stvari. Znam da pevam, evo sad imam svoj Mondo podkast 'Keš ekspert', koji radim, koji mi je fenomenalan, gde sad istražujem nešto što mi je potpuno novo. Znači, bacila sam sebe u neku drugu ulugu koju nikada u životu nisam radila, pa mi je zabavno. Prvi put zvanično najavljujem saradnju sa horom Čarolija, počinjem da radim i sa njima. Radim crtane filmove za decu zato što volim".
"Glupa si, ako si čekala ceo život!"
Na temu čekanja i strpljenja da neko prepozna talenat, ne bi li on dobio mesto koje zaslužuje, i koje mu pripada, imala je zanimljiv savet:
"Mislim da je prošlo to vreme kada treba da čekamo. Mislim da je to užasna pogreška. Mislim da mi treba da idemo da radimo, da se trudimo, nalazimo. Čak, smem da kažem, i da menjamo profesije! Ko ima vremena? Ovaj život je ipak ograničen, za svakog od nas individualno. Kada kaže glumica - 'ja sam tu ulogu čekala ceo život'. Pa glupa si, ako si čekala ceo život! Ja ne bih čekala ništa u životu toliko dugo, osim ako nisam sigurna da je to nešto što meni pripada, stopostotno da je to moje. To će ti svakako doći. Čekala ti, ne čekala."
Što si stariji, to je skuplje održavanje
"Dok čekaš u tom vremenskom intervalu, da se matematički izrazimo, od tačke A do tačke B, ti moraš da imaš nešto drugo što te čini srećnom. Prvo, treba zaradiš pare, da preživiš, Beograd je postao jako skup grad za život. Svaka žena - plati kozmetičara, plati ovo, ono… postoji sad amortizacija. Što si stariji - to je skuplje održavanje vozila. Umetnost je jedna divna stvar, koja je privilegija onih koji sebi mogu da je priušte i finansijski", objašnjava lepa glumica i konstatuje da po njenom mišljenju i iskustvu sa akademije "ne rade najtalentovaniji, nego najuporniji, i oni koji ima najviše strpljenja. Nemaju svi želudac za ovaj posao".
Otac želeo da bude pevačica
Jelena se osvrnula i na želju svog pokojnog oca, koji je priželjkivao da mu ćerka bude pevačica pre nego glumica, te spomenula i svoje želje za potomstvo.
"Sutra kada budem imala svoju ćerku, tako i prizivam, mislim da ću joj lupiti dva šamara ako bude ikada poželela da se bavi ovim poslom, da me niko sad ne optuži za zlostavljenje i nasilje u porodici."
Ipak, složila se sa Ksenijinom konstatacijom da je ta težnja duše organska, te da bi svako ipak trebao da podrži svoje dete, jer želje traže svoj put da izađu napolje.
"Mi smo vampiri, mi se hranimo tako. Mi koji se bavimo ovim poslom, baš nam je nekako skraćen životni vek. Ljudi se odaju alkoholizmu, brakovi se raspadaju, zato što ljudi ne mogu da podnesu ni sebe ni druge ako nemaju tu svoju organsku potrebu da se izraze."
"Ljudi nekako dođu do neke tačke da su zadovoljili neke zahteve života, ali nešto nedostaje", nadovezala se psihološkinja Ksenija Mijatović.
"Najsrećnija sam kada pevam"
Oduvek pokazuješ jedan divan glasovni potencijal, i to se negde i materiajalizovalo kroz tvoje uloge, mjuzikle, holivudske produkcije i crtane filmove. Kako danas razumeš sebe kada pogledaš na taj put glume i pevanja?
"Ja sebe baš sad ne razumem. Ti si mi baš sad postavila pitanje kada sam u godinama u kojim se trudim da sebe razumem. Pokušavam trenutno da shvatim ko sam, a imam 41 godinu. Da li sam ja ona koja je studirala glumu, i filmsku i televizijsku produkciju. Imala sam i te korene, i svoj bend u detinjstvu i tako zarađivala džeparac. Sada se dvoumim. Postavljam sebi pitanje - šta je to što mene čini srećnom? Da li je to kada pevam, kada glumim u pozorištu, da li je to kada sam 'host' na nekom podkastu ili vodim šou program, kada snimam?".
Ipak, Jelena je shvatila da je ipak "najsrećnija kada peva".
"Baš me briga za šta sam talentovana, to dolazi direktno iz moje duše. Muzika je najsavršenija umetnost koja ima harmoniju, a meni daje taj neki mir koji mi je potreban. Ili prvo izaziva nemir, pošto uvek prvo imaš taj nemir kada izađeš na scenu. To te, kada se sve završi, dovodi do toga da kažešsebi - ja sam sad iz sebe izbacio taj svoj glas... to je moja duša, ona peva u stvari. Idem kući da promenim posao!" našalila se.
"Bila sam povučeno dete"
Postoji još jedan deo koji mi se jako dopao, a to je način na koji ti pristupaš poslu koju radiš. Koliko ti je taj glamurozni, u pozitivnom smislu, pristup poslu bio važan?
"Nekada su umeli da kažu: 'Jao vidi je, kako je lepa kao glumica!' Ja sam to bukvalno shvatila. Jako sam volela da crtam kao klinka, i stalno sam crtala haljine, to mi je bila opsesija, a priznaću ti, bila sam jako povučeno dete. Nisam puno ni pričala, niti se igrala sa drugom decom. Čak su me ispisali iz vrtića zato što se deda prijavio da me čuva, jer se 'Lelica ne snalazi dobro s drugom decom'.
"Nemoj da te niko kupi za jedno piće i izlazak u bioskop"
Ksenija je pitala Jelenu i za neke vrednosti koje je pokupila od porodice.
"Deda bio ključna figura mog odrastanja i mog života i uvek ga ističem. Znaš da ja dok jedem čujem njegovu rečenicu - ‘nemoj da ostavljaš ništa u tanjiru, neka deca nemaju da jedu’. Ja se tako često i prejedem. Unutrašnjim monologom se izvinjavam dedi. Onda mi je govorio: 'Nemoj da te niko kupi za jedno piće i izlazak u bioskop'. Da, Lelica mora da ima, tako me je zvao, ali je rekao i da moram da imam svoj dinar, svoju platu i svoj stan".
Dan kada je odlučila da odraste
Jelena Gavrilović je otkrila i da se u detinjstvu igrala s lutkama, ali da se dobro seća trenutka kada je "prestala da bude dete".
"Ja sam to definisala kao trenutak kada sam prestala da se igram s tim nekim barbikama. Svi mi zaboravimo koji je to dan bio. Sećam se, bila sam klinka, prošlo je par meseci kako nisam uzela lutke, to sam zapamtila jer sam vodila dnevnik, i mama je naravno te barbike odnela u vikendicu gde čuva zaboravljene stvari.
Ja sam odlučila da to bude taj dan kada ću ja svesno odlučiti da se poslednji put igram sa lutkama, i dan danas kada odem u vikendicu otvorim taj isti kofer da se još malo poigram, i tako sebi produžavam detinjstvo. Svako od nas ima pravo da donese odluku kada će i da li će da odraste. A ja neću da odrastem. Da sam htela, ne bih upisala ovaj nego neki drugi fakultet!".
Kako je uopšte i krenula na glumu?
"Otkrijem ja u osnovnoj školi dramsku sekciju, i u trećem razredu se prijavim. Pisala sam i pesme, ali dramska mi je bila interesantnija. Tu otkrijem gomilu sličnih ljudi kao ja, to su neka polu-pogubljena deca koja ne znaju šta hoće ili su ih majke upisale da ih maltretiraju, i mi se tako svi zajedno združimo i krene to prerušavanje koje traja do dana današnjeg."
"Tu sam prvi put otkrila šta sve mogu da uradim kada se premaskiram. I onda sam shvatila - garderoba koju nosim na tim javnim nastupima jeste moj odnos prema tim ljudima koji to rade. Ja se prerušavam i uživam u tim svojim maskaradama, samo zato što mi to omogućava da sakrijem deo sebe."
"Ako me ne upoznaš, lako me zamrziš"
Kome dozvoliš da vidi taj tvoj skriveni deo tebe?
"Mislim da ljudi koji su zaista u mom bliskom okruženju, a nema ih puno, i oni sa kojima sam radila, znaju kakva sam, da sam autentični ludak. Imam svoje momente! I ako me ne upoznaš onako, ako me ne razumeš kako treba, jako me lako zamrziš. Prosto misliš da sam neka zla žena, da letim na metli. Sećam se i na akademiji, nisam baš uživala odmah ni popularnost, trebalo je mojim klasićima vremena da shvate da to što radim dolazi iz nekog mog potpuno drugog univerzuma. To je ta maskarada! Prvo se obično skrivaš, a onda se preterano pokazuješ da bi našao taj neki balans. Ja mislim da sam ga našla".
"Moj odnos prema poslu je takav da ja ne volim da vidim glumca kada dođe u farmerkama na premijeru. Meni se to lično ne sviđa. Neko misli da je to 'kul'. Meni to nije 'kul'! Volim sve ono što je predstavljalo, što je nekada bilo. Kod nas su se žene oblačile, sređivale, kad je sve to bilo stepenik iznad ovoga što je danas."
Ksenija ju je pitala i šta vidi kao svoju najveću unutrašnju snagu.
"Ja nisam strpljiva, ali umem da istrpim. To strpljenje koje mi je potrebno, i vreme da dođem do nečega što želim. Svi znaju u poslu kada je meni do nečega jako stalo, jer, kada mi nije stalo, uopšte se ne trudim. To se toliko vidi, taj moj odnos prema svemu, ali kada nešto zaista želim, u stanju sam da jako puno na tome radim. Mislim da sam radnik namernik, rad je moj najveći kvalitet".
A izazovi? Koliko ih je bilo?
"Ja sam uvek radila onako kako sam osećala u trenutku, intuitivno, bez bilo kakve kalkulacije da li je to za mene dobro ili nije. I kada se ispostavljalo da je to za mene loše, dovelo me je do neke transformacije koja me naučila", a zatim se osvrnula na partnerske odnose:
"Svaka veza kroz koju sam prošla, svaki partner sa kojim sam završila tu svoju priču me je naučio jednoj dobroj lekciji. Od svakog sam učila. I bivala povređena, i povređivala. To je jedan začarani krug, ne možeš iz toga da izađeš. Kada su poslovi u pitanju, tu je bilo nepravdi onoliko!"
"Nama nisu potrebne usluge glumice kao što ste vi"
Dotakla se svoje starije koleginice Tanje Bošković, nadovezavši se na probleme među kolegama, te prepričala zanimljivu anegdotu koju je od nje čula:
"Tanja Bošković je imala jednu divnu anegdotu, a nju citiram zato što je stvarno jako volim. Ona je ikona domaće kinematografije. Ima ta njena čuvena priča, kada je otišla kao mlada glumica da se predstavi u Narodnom pozorištu, pa je doživela da joj kažu: 'Nama nisu potrebne usluge glumice kao što ste vi'. I sada, to sa ove vremenske distance deluje smešno, da ti dođeš u stanje Bošković - jednoj autentičnoj zvezdi kažeš tako nešto. Zato ja čekam još deset godina pa da ispričam tako neku super zanimljivu priču šta sam sve doživela."
"Ne volim previše da se družim s glumcima"
"Nisam glumica koja je sedela po pozorišnim bifeima, ispijala besomučne kafe i šta god. Odem odmah posle predstave, to svi znaju. Sama se nosim sa svim svojim problemima. Nikada se nisam ‘minglovala’ toliko. Moj izazov bi bio kako da radim ovaj posao, a da ne budem deo tog društva. Ja nešto ni ne volim previše da se tu družim, imam neki svoj svet," otkrila je i dodala:
"Više volim muzičare nego glumce. Imam fantastične prijatelje, ljude koje iskreno volim, ali uvek su mi prijali ti ljudi koji su manje opterećeni sobom. Glumci me doživljavaju jako čudno, kao neku veliku ženu koja peva, a pevači me doživljavaju kao veliku ženu koja glumi i peva. Tako da, ja ne pripadam nigde."
Kakav je osećaj kada, uslovno rečeno, metaforički ne pripadaš nigde?
"Pa, dosta usamljen, ali, znaš, super je ta moć kada nigde ne pripadaš, kada nisi deo... Ja nisam čak ni član jednog pozorišta. Onda ti možeš da ideš tamo gde tebi odgovara. Niko te ne uslovljava, niko te ne cima", odgovorila je Jelena.
Želela ljubav kakvu je imao njen deka prema baki
Ona je na kraju otkrila i kako njen život danas izgleda kada se ugase svetla reflektora.
"Sada sam se već u ovim nekim godinama malo izolovala. Prija mi. Imam sve, napravila sam od svoje dnevne sobe neku svoju malu radnu sobu. Moj partner ludi od toga, ali uživam, i nekako me je pustio da radim zapravo šta hoću. Tako da ja tu pravim i probe, komšije se ne bune. Sve sam to nekako sebi podredila, i imam punu slobodu da u tom svom prostoru budem šta god hoću. Trudim se da nekako pratim sadržaje, da radim na sebi non-stop, stalno nešto radim. Idem na časove pevanja, čitam, vežbam, putujem, istražujem, razmišljam šta će biti, stalno imam te probleme - dosta živim u budućnosti analizirajući prošlost. I stalno pričam o tome kako je sadašnji trenutak bitan, ali da moram u svojoj sadašnjosti biti svesna onoga što će doći. Pa sam se malo možda opteretila sad u ovim godinama šta sad treba, kako..."
Pročitajte još: KO JE BUDUĆI SUPRUG JELENE GAVRILOVIĆ? Udaje se za biznismena, spojila ih Bogojavljenska noć
Govoreći o ljubavi, otkrila je da priželjkivala odnos kakav je njen deka imao prema njenoj baki. I da li je taj muškarac došao u Jelenin život?
"Jeste, došao je. To je jako važno. On je došao, Bogu hvala i ostao, to je najvažnije. Dođu razni. Znaš, kroz život dođu ovi, dođu oni, ali ne ostanu, onda znači da to nije to. I kada te neko prihvati takvu kakva jesi, sa svim svojim ludilima, manama, opsesijama, strahovima, onda znači da je to ljubav," zaključila je na kraju.
Ukoliko ste propustili prethodnu epizodu podkasta, obavezno poslušajte ispovest nutricionistkinje Tatjane Popović:
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
Bonus video:
Mondo/ Marina Cvetković
Svet poznatih nadohvat ruke. Sve goruće teme, aktuelna dešavanja i najsočniji tračevi na jednom mestu. Pridruži se Viber zajednici ŽIVOT POZNATIH i budi u toku svakog dana!