Zdanje u Šilerovoj ulici, gde je bilo sedište "zemunskog klana", iz kojeg su komandovali Dušan Spasojević Šiptar, Milan Luković Kum i Milorad Ulemek Legija, ekspresno je srušeno odmah nakon ubistva premijera Zorana Đinđića 2003. a do danas nije još razjašnjeno koji je tačno bio razlog za to. Neki su pričali da je država odmah htela da se osveti Spasojeviću, koji je u tom trenutku bio u bekstvu, tako što će mu srušiti njegovu voljenu bazu, dok drugi smatraju da je sve to bilo samo da bi se sakrili i uništili tragovi poznatih ličnosti i političara koji su u to vreme posećivali zdanje "zemunskog klana".

Mile Novaković, bivši šef Uprave kriminalstičke policije (UKP) i čovek koji je učestvovao u otkrivanju i hapšenju ubica premijera, veruje da je razlog upravo ovaj...

"Dan posle ubistva Đinđića doneta je odluka da se osvete Dušanu Spasojeviću i da poruše objekat. Spekulisalo se da je to učinjeno da se ne bi otkrilo ko je sve dolazio tamo. Što bi se rušila zgrada, dovoljno je pokupiti kasete i kompjutere. Ruši se bazen, da se ne bi našle dlake, gde bi se DNK analizom utvrdilo ko se sve kupao u bazenu. Oni na koje se ciljalo su u svojim saopštenjima i svedočenjima ispričali da su dolazili u Šilerovu i brčkali se u bazenu", navodi Novaković koji je o ovome pisao u svojoj knjizi. 

Navodne kasete sa dokazima su pominjali i osuđeni "zemunci" Miloš Simović i Sretko Kalinić.

"Je*iga, nema kaseta, ali zato ima nuspojava od drogiranja u Šilerovoj kod nekih koji su preterivali sa koksom", rekao je Kalinić u jednom intervjuu za "Objektiv", dok je Simović na suđenju otkrio da postoji pet kaseta.

"Ima pet kaseta. Snimljeni su dolasci od 'oktobarske revolucije' do 2003. godine. Video nadzor pokrivao je dvorište, prostor oko bazena, spoljne zidove, celo naselje 'Sava Kovačević' i Šilerovu ulicu, u prečniku od oko jednog kilometra", rekao je on tada sudiji.

Međutim, prema drugim navodima, snimci na kojima su brojne poznate ličnosti, postoje i danas i lako bi mogli da isplivaju u javnosti. O svemu tome govorio je i sam Legija, u jednoj svojoj ispovesti.

"O tome se dosta pričalo tokom suđenja za ubistvo Đinđića. To su govorili ljudi koji su dosta vremena provodili u Šilerovoj jer su tu radili. Ponajpre mislim na pokojnog Zorana Vukojevića Vuka. Ali, glavno se zna i nesumnjivo je utvrđeno da je sve snimano, svi dolasci i odlasci posetilaca. Tajna tih snimaka je, po nekima, otišla zajedno sa Vukojevićem. Postoje, međutim, određeni podaci da kopije tih kaseta poseduje jedan čovek iz Švajcarske u koga je Dušan imao neograničeno poverenje", rekao je on.

Pogledajte kako je izgledala vila u Šilerovoj pre rušenja:

Kurir Šilerova

I član "zemunskog klana" Aleksandar Simović (brat Miloša Simovića) je pred Specijalnim sudom govorio da su u Šilerovu dolazile poznate ličnosti, a posebno je izdvojio Čedomira Jovanovića.

"Tamo se i kupao u bazenu. To znam jer sam lično pregledao kasete sa video kamera na kojima se vidi kako Jovanović svojim 'audijem' ulazi u Šilerovu, a onda i kako šeta pored bazena. Na tom snimku se vide i Čume, Saša Aleks, Dragoljub Marković", rekao je Simović i dodao da je na nekim kasetama snimljen i razgovor Spasojevića i Jovanovića u dnevnoj sobi Šilerove, ali da se ne zna o čemu su tačno pričali.

Kako je rekao, te snimke je gledao u kući ubijenog svedoka-saradnika Zorana Vukojevića Vuka.

"Spasojević me je poslao da odnesem kasete Vuku. Smatrao je da te kasete treba sakriti jer su na njima snimljeni važni ljudi. Vukojević je onda iskopao rupu u svom dvorištu i tu ih sakrio."

Rešenje o uklanjanju bespravno sagrađenog objekta na placu u ovoj zemunskoj ulici doneto je 10. marta 2003. godine, samo dva dana pre atentata na srpskog premijera Zorana Ðindica, a ono je započeto dva dana posle njegove smrti. Prvi kramp u zidine udaren je 14. marta 2003. godine u 15 časova, a kompletna zgrada srušena je 13 dana kasnije.

Dan kada je završeno rušenje vile u Širelovoj, 27. marta, "sajevci" su pronašli Dušana Spasojevića i Milana Lukovića, a prilikom sukoba kod vikendice u Meljaku, obojicu su ubili. Do danas, kasete iz Šilerove još uvek nisu isplivale u javnost, a ako je verovati onima koji tvrde da i dalje postoje, velike su šanse da jednoga dana hoće. A, šta ćemo na njima videti - to je već druga priča.

(Mondo)