Pojavile se nove "crne liste" u bankama zbog rata u Ukrajini.
Zbog posledica rata u Ukrajini nezvanično je porastao broj zaposlenih koji su na "crnoj listi" banaka i koji teško mogu da dobiju kredit. Razlog leži u tome što veliki broj kompanija lošije posluje zbog invazije, a zato banke i njihovi radnici više ne uzimaju za sigurne klijente, posebno kada su u pitanju dugoročni zajmovi.
Crne liste zbog korone
Prethodne dve godine na "crnoj listi" zbog korone, bili su zaposleni u turističkim agencijama, hotelijerstvu, ugostiteljstvu, autoindustriji, te međunarodnom saobraćaju, renta-kar uslugama, ali i mnogim mikro i malim firmama. Potom im se pridružila velika grupa zaposlenih u srednjim preduzećima. S druge strane, sa smanjenjem uticaja korone na privredu i njihovi zaposleni postali su poželjni klijenti u bankama, ali su sada neki drugi postali nepoželjni.
Iz Srbije u Ukrajinu izvozi skoro 300 firmi, a uvozi više od 750. Istovremeno u Rusiju izvoze 764 kompanije, dok ih 1.280 uvozi. Zvanična statistika govori i da je posle izbijanja rata u Ukrajini, vrednost izvoza iz Srbije u Rusiju smanjena za četvrtinu i to samo u prvih mesec dana, a da su izvezene količine robe bile manje za 38 odsto nego u istom priodu 2021. Mnoge firme u međuvremenu jesu našle alternativna tržišta, ali se i dalje posledice osećaju.
Nove liste za firme koje posluju sa Rusijom i Ukrajinom
"I to je bankama vrlo važan pokazatelj kada sagledavaju rizike kojima se izlažu. Cela priča oko Ukrajine i Rusije napravila je nekim firmama ozbiljne probleme. Na najvećem udaru su oni čiji gro poslovanja zavisi od ove dve zemlje. Zato su bankama njihovi zaposleni sada i više rizični. Bankari im to neće reći u momentu kad ih odbiju za kredit, ali će procena da bi ukrajinski rat mogao dugoročno da ozbiljno ošteti poslovanje firme u kojoj rade biti presudna za odbijanje", kažu u jednoj banci.
Drugi bankar kaže da nisu u pitanju crne liste nego da svaka banka meri svoj rizik i da li želi da ga preuzme u datim uslovima u kojima vlada velika neizvesnost.
"Banka ne procenjuje samo onog koi uzima kredit već sagledava i u kojoj firmi radi odnosno da li ona ima potencijal da izađe iz krize. To je prirodno kada je ovakva situacija jer ako imate bilanse kompanije u kojoj radite koji su nepovoljniji nego ranije, to je znak uzvika bankaru koji procenjuje da li možete da vratite", kaže on.
Dušan Uzelac sa portala Kamatica kaže da banka vrlo jasno sagledava rizik vraćanja novca.
"Ako recimo proceni da bi energetski faktor odnosno povećanje cene struje moglo značajno da utiče na poslovanje neke firme i njenu mogućnost da opstane, banka će jednostavno reći ne. Važno je znati da kod kredita postoje cena i uslovi, ali i da se cena dobija tek kada se ispune uslovi", napominje Uzelac.
U jednoj firmi koja se bavi izradom ikona kažu da im je veliki deo poslovanja vezan za Rusiju.
"Radimo mi i za hramove u Srbiji, ali nam je Rusija bila prioritetno tržište", rekli su zaposleni.
Evropska unija je najvažniji trgovinski partner Srbije, ali je rast koji je tokom prethodnih godina zabeležen u trgovini sa Rusijom i Ukrajinom prilično značajan. Rusija je 6. izvozno tržište i srpske firme tamo najviše plasiraju jabuke, automobilske gume i hulahopke, dok se odatle najviše uvoze nafta i gas, pokazuju podaci Privredne komore Srbije (PKS).
Ukrajina je 29. izvozno tržište za Srbiju i tamo se najviše prodaju mineralna i hemijska đubriva, pokrivači podova i beli lim, dok se iz ove zemlje najviše uvozi ruda gvožđa.
(MONDO/Blic)
