Kao profesor srpskog jezika i kljiževnosti radio je u gimnazijama u Vranju, Pirotu i Leskovcu.
Njegov život je obeležila i stalna borba sa tuberkulozom. Borba sa bolešću i ljubav koju je širio u svojoj okolini, stvorili su mu auru sentimentalnosti koja je u suprotnosti sa njegovim književnim radom kao satiričara i moćnog kritičara tadašnjeg srpskog društva.
Zbog političkih uverenja, stalno je otpuštan iz službe, premeštan iz mesta u mesto i završio je kao korektor državne štamparije.
Pripadao je boemskom krugu Milovana Glišića i Janka Veselinovića.
Duboko razočaran time što se malo toga promenilo nakon pada režima kralja Aleksandra Obrenovića, živeo je usamljen i napušten.
Smatra se najboljim satiričarem celokupne srpske književnosti. Bio je darovit pisac, zainteresovan za politiku, pa je kroz svoja dela kritikovao nepravdu u politici i društvu. Domanović kroz satirične i humoristične priče, narodne heroje stavlja u savremeni svet. Radoje Domanović bio je čovek izrazite mašte i talenta.
Umro je u od tuberkuloze 4. avgusta 1908. u Beogradu. Njegove preostale rukopise, kao i slikarska dela, uništili su Austrijanci za vreme Prvog svetskog rata. Najpoznatija dela su mu „Stradija“, „Danga“, „Vođa“, „Mrtvo more“, „Kraljević Marko po drugi put među Srbima“…
"Neko je bio predsednik Partizana, pa je išao na proslave i mečeve": Čović progovorio o odnosu sa crno-belima
"Srbija će najkasnije do kraja meseca imati selektora": Nebojša Čović otkrio sa kim pregovara
Šok odluka Evrolige: Kampaco suspendovan, ali kad je srušio Partizan!
Mondo ukrštenica za 14. oktobar: Jutarnja zabava i "razgibavanje" mozga!
Ovako izgleda zapušten restoran Jovane Jeremić: Komšije razvezale jezik, sa sinom ne pričaju, a sa voditeljkom?