"MI SMO NAROD KOJI ŽIVI OD DANAS DO SUTRA": Koliko bi prosečan Srbin mogao da izdrži bez plate?

Povod za istraživanje na temu "Koliko dugo biste mogli da preživite bez plate ako bi vas posledice pandemije ostavile bez posla?" bilo je istovetno ispitivanje javnog mnjenja koje je u Evropskoj uniji sproveo Institut Brojgel iz Brisela. Prema tom istraživanju, milioni građana EU ne bi mogli da prežive ni dva meseca bez prihoda.

Kada je reč o kreditnoj opterećenosti, moglo bi se reći da skoro svaki drugi zaposleni stanovnik Srbije ima kredit (45%). Žene su opreznije kada je uzimanje kredita u pitanju (37,9% ih ima kredit, nasuprot 51,6% anketiranih muškaraca).

Kao rešenje problema, gotovo svaki drugi ispitanik vidi “bilo kakav posao, samo da se preživi” (46,7%). U takvom opredeljenju gotovo da se podudaraju i muškarci i žene.

Kao druga opcija, ukoliko bilo kakav posao ne bude rešenje, ispitanicima je najbliža pečalba. Tu su muškarci brojniji - njih 32% naspram samo 13,8% odsto žena vidi to kao rešenje, a ukupan broj onih kojima je to prva opcija je 23,3%. Povratak roditeljima ili u rodni grad, pozajmica ili nešto treće je tek ponekom moguće rešenje.

Ekonomista dr Ljubomir Madžar nije mnogo iznenađen rezultatima ankete.

"Prvo ne iznenađuje me da ubedljiva većina ne bi mogla da izdrži duže od mesec dana bez plate. Poznati smo kao narod koji živi od danas do sutra. Rezerve su nam ograničene. I to malo stare devizne štednje neravnomerno raspoređeno tako da je odgovor logičan. Očekivan mi je i odgovor da bi većina radila bilo šta u slučaju otkaza, ali iznenađuje me da bi mnogi otišli u inostranstvo pošto i tamo sada nije lako doći do posla. Veliki broj naših ljudi upravo se zbog pandemije Covid-19 vratio u zemlju jer su u inostranstvu ostali bez izgleda da nađu posao. Uslovi su i preko granice nepovoljni, a izgleda da su mnogi naši ljudi neobavešteni", rekao je Madžar.

Kako kaže, nije ni novost da je gotovo svaki drugi stanovnik Srbije kreditno zadužen.

"Generalno, mi imamo veliku sklonost kreditima koji nisu dobri. Takav je, na primer, gotovinski kredit koji služe za tekuće rashode. Zato se i kaže da je kredit loš drug. S druge stranke, banke najradije daju kredite potrošačima jer im je to najsigurniji način otplate", rekao je on.

Madžar podseća da mnogi u Srbiji već rade bilo šta.

"Veliki broj građana sa fakultetskom diplomom vozi taksi ili radi u trgovinskim radnjama. Rade poslove koje su ispod nivoa njihovog obrazovanja. Zato se postavlja pitanje da li će biti bilo šta da se radi i za one koji to žele. Ali dok postoji i najmanja šansa ostaje nada. S druge strane, i dalje ne znamo koliko će trajati pandemija, a što duže traje, pogoršavaju se uslovi rada i povećava broj ljudi bez dohotka i posla. Zato kad me pitaju za savet, ja kažem "zlu se nadaj, dobro biti neće" u nekoj daljoj perspektivi ili, što kažu Hercegovci, "i ovo će jednom biti lane". Nadamo se samo da neće biti mnogo žrtava", zaključuje Madžar.

Sociolog Ratko Božović smatra da su odgovori anketiranih više plod pretpostavki.

Meni je najbitnije pitanje zaposlenosti. Evo imali smo devojku koja je na panou u Knez Mihailovoj ulici napisala da traži posao. Znači, trka za poslom je već počela. Mnogi veruju da će se desiti brojne neprilike na poslu. Dok smo imali karantin jedan broj ljudi je već ostao bez posla, a do otpuštanja će verovatno doći kada prođe državna stimulacija preduzeća. Ja ne znam nikoga ko se zaposlio u prethodnom periodu, a stalno se priča da nezaposlenost pada, rekao je Božović.

"Mi smo zemlja koja je poprilično u siromaštvu. Zbog pandemije privredni razvitak nije uložen u napredak nego u pomoć nezaposlenima. Tražiti posao u sadašnjim uslovima je vrlo teskobno i neizvesno pitanje. Mi smo, inače, poznati kao opušteni ljudi što se rada tiče. Rad nam nije najbliže svojstvo. Radnička klasa nam je otišla u pakao. Mala je moć države koja je u siromaštvu", upozorio je on.

Osećanje krize rađa i osećanje straha.

"U strahu nema razložnog tumačenja perspektive. Strah određuje mišljenje. U središtu pandemije je osećanje straha. Ne vidimo dobro. Tako izgubljeni ne možemo da nađemo rešenje. Postajemo pogubljeni i gubitnici. Pandemija je globalno čudo, rak-rana globalizma. To se pokazalo i svetskoj zajednici na početku pandemije. Tako neprisebni ne možemo da anticipiramo budućnost. Kao da smo nad ponorom", rekao je Božović.

Psihoterapeut Zoran Milivojević skreće pažnju na dva momenta u vezi sa anketom.

"Prvo, mnogi imaju male plate, žive u nemaštini i vraćaju dugove bankama. Drugo, u Srbiji je velika finansijska nepismenost. Poređenja radi, u Sloveniji je istraživanje pokazalo da je 60 odsto ljudi finansijski nepismeno, a u Hrvatskoj 80 odsto. Kod nas je sigurno ta nepismenost 90 odsto. A šta je finansijska nepismenost? Finansijski nepismeni su oni koji ne znaju da štede bez obzira na prihode. Uvek su bez rezerve i u minusu. Novac teško dolazi, a lako odlazi. Nije poenta imati novac, nego znati novac", rekao je Milivojević.

Dobar kredit nije kada kupite nov automobil, a on izgubi 20 odsto vrednosti čim izađete iz salona. Dobar kredit je kada kupite vozilo za taksi, traktor ili stan koji će vam doneti prihode. Loši krediti su potrošački koji se koriste za odlazak na more ili u školu, objasnio je on.

Kako kaže, naši ljudi su pogodni za mali biznis.

"Imamo poduzetni duh i država bi trebalo to da stimuliše. Trenutno najveću strepnju od budućnosti zbog pandemije imaju ljudi koji su već uložili sredstva u biznis, podigli kredit. S druge strane, običan čovek se ne uznemirava. Zbog toga može se dogoditi da nepripremljen dočeka loše ekonomske posledice pandemije. Dobro je što, generalno, od početka pandemije ne trošimo novac na luskuzne stvari. To je dokaz da i dalje imamo kolektivno pamćenje o krizi pre 30 godina", naglašava Milivojević.

Šta kažu građani?

Na pitanje koliko bi dugo mogli da izdrže bez plate, njih 30 posto je procenilo da bi izdržali mesec dana. Ni dana ne bi izdržalo 26,6 posto.

Njih 20 posto veruje da bi mogli da izdrže duže od tri meseca.

Na pitanje da li imaju kredit, 45 posto ispitanika je odgovorilo potvrdno, dok je 55 posto njih reklo "ne". "Ne, ne daj bože da imam kredit. Pogledao me dragi bog i u zadnjem trenutku me odvratio od ideje da se zadužim kreditno", naveo je jedan od ispitanika.

A šta bi radili?

Radio bih bilo šta, vozio kamion, taksi, radio zidarske poslove...Ne bih se vratio u rodni grad, ali bih verovatno tražio finansijsku pomoć od roditelja...Radila bih bilo šta - u pekari, bila čistačica, pazila decu i starije...Otišao bih iz zemlje, nemam ovde kome da se obratim za pomoć sem bankama, samo su neki od odgovora.

"Da ostanem bez posla sa kreditom od 150 evra, pritom sam i 40 odsto invalid, otišao bih kod roditelja. Ne bi voleli da im dođem jer su u grobu, ali bih im se rado pridružio", naveo je jedan ispitanik.

Na nivou EU, najteža situacija je u Hrvatskoj, gde 18 odsto građana ne bi imalo dovoljno novca za hranu i režije ukoliko bi im se mesečni prihodi samo prepolovili. Čak 69 odsto Hrvata nema ušteđevinu pomoću koje bi dva meseca mogli normalno da žive. Jedina država koja je članica EU, a u kojoj je situacija po ovom pitanju gora nego u Hrvatskoj je Litvanija, gde je 71 odsto onih koji ne bi mogli da žive od svoje ušteđevine.

Nešto bolja od Hrvatske je Slovenija, u kojoj procenat građana koji se ne bi mogao osloniti na ušteđevinu iznosi 58. S druge strane, Malta i Austrija imaju samo deset odsto ovakvih slučajeva.

(Mondo/Blic)

Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU