Jedna osobina je poželjna za bilo koju poziciju, od direktora do menadžera. Zbog druge, na razgovoru će vas sigurno otpisati i nikada vas više neće pozvati, bez obzira koliko ste dobar kandidat.
Zbog čega uvek treba da kažemo koliku platu želimo, zašto rečenica "novac nije najvažniji" nije dobra i kako kandidati koji dođu Nna razgovor za posao obučeni u žuto i "mlataraju rukama" mogu bez problema da dobiju radno mesto?
Ivana Blagojević, andragog i HR koordinator u jednoj beogradskoj firmi, koja svakodnevno radi procene kandidata za različite poslovne pozicije, za MONDO je otkrila po čemu procenjuje kandidate, ko prolazi a ko sigurno "otpada".
Za naš portal objasnila zašto se govor tela više ne gleda i zašto osoba koja dođe primereno obučena, ima savršenu biografiju i samopouzdanje, nikada neće više biti pozvana od strane poslodavca ako napravi samo jednu, fatalnu grešku.
NOVI BONTON OD POČETKA EPIDEMIJE
Izbegavamo da dajemo instrukcije i pravimo stereotipe, jer je svaki razgovor za posao drugačiji. Ipak, kada kandidati uđu na vrata, prvo se prometi kakav ima nastup, da li je pružio ruku i da li ima prenagljene pokrete.
"Dobro je da se nastupi umereno i sa opreznošću, jer i kandidat procenjuje poslodavce. Važno je da nema ekstremnih i prenagljenih pokreta. Novi bonton od početka pandemije jeste da se pita da li se rukujemo i da li je potrebna maska. Ako neko želi da pređe na 'ti', to je u redu, ali najvažnije je da pre toga pita da li se slažete sa time", kaže Ivana Blagojević.
MLATARANJE RUKAMA I DRHTAVI GLAS NISU BAUK
Ipak, pored svega toga, smatra se da je govor tela na razgovorima za posao bio precenjen i sada se to najmanje gleda, kaže naša sagovornica.
"Kada se radi i o nižim, i o višim pozicijama, govor tela nije toliko važan. Prosto, kandidati se unervoze, jer razgovor za posao jeste stresna situacija. To što mu drhti glas ili se znoje dlanovi ne uzima se za zlo, to su stvari koje ne mogu da se kontrolišu, ne možete reći nekome da to prestane da radi. Pokušavamo da ga opustimo i ako to ne uspe, znači da loše deluje pod pritiskom, ali za većinu poslova to nije glavni kriterijum. Mlataranje rukama može da znači da neko prosto ima takvu ekspresiju, što takođe ne mora da znači ništa loše", objašnjava Ivana Blagojević.
TETOVAŽE, ŽUTO ODELO, PIRSING
U zavisnosti od firme i pozicije gleda se šta je kandidat obukao, ali nepisano pravilo jeste da se treba prilagoditi sistemu u koji si došao.
"Ako je neko obučen u crveno ili žuto, neće mu se uzeti za zlo ako je dobar kandidat. Ako ima tetovaže ili pirsing, ima pravo da ih ne sakriva ako želi da se i ubuduće odeva tako da se oni vide i da ga poslodavac takvog prihvati. Ako je kultura koroporacije takva, to negde može da bude i dobra stvar, jer se kao takav uklapaš u firmu. S druge strane, ako si sve to pokrio na razgovoru, očekuje se da ćeš tako raditi i kada budeš zaposlen. Generalno, neki umereno sportsko elegantni stil najbolje prolazi", kaže naša sagovornica.
JEDAN NEOPROSTIVA STVAR
Jedna stvar koja je "neoprostiva" jeste kada se firma u kojoj je kandidat došao razgovor na bilo koji način omalovaži.
"Dešava se da ljudi, da bi sebi dali na značaju, kažu nešto tipa 'vi ste mali sistem', 'ja bih to lako odradio, to za mene nije ništa' i slično. Čak i da je tako, da je to razgovor za poziciju direktora i da smo mi pozvali tog kandidata na razgovor, nećemo mu se posle toga javiti. Ne treba da omalovažavaš firmu u koju si došao, da umanjuješ vrednost i da zbog dokazivanja ispadneš nadobudan", objašnjava HR konsultant.
Saradljivost je osobina koja je važna i za najniže pozicije kao i za direktore i lidere u firmi, jer će u svakom slučaju raditi sa ljudima.
"Iako je to liderska pozicija orijentisana samo na rezultat, nećemo ga primiti ako nema osećaj za saradnju. To se najbolje procenjuje tako što mu tražimo da objasni kako je rešavao probleme sa ljudima u drugim firmama, da li je bio fleksibilan, da li se prilagodio, da li ima spososbnost za to. Naravno, jedna od najlošijih stvari jeste kada se loše priča o prethodnom poslodavcu. S druge strane, nije dobro ni kada ne može da dođe na potpisivanje ugovora u radno vreme, ako je već odlučio da promeni posao", objašnjava naša sagovornica.
NIKADA PRVI NE GOVORIMO CIFRU
Jedna od najvažnijih stvari koje se gledaju na razgovoru za posao, jeste kako kandidat reaguje kada je u pitanju razgovor o plati.
"Često se dešava da kažu da nisu očekivali to pitanje, da im je neprijatno da kažu, da nisu dovoljno razmislili ili da 'novac nije najvažniji'. To govori da čovek na razgovoru za posao nije racionalno sagledao situaciju, deluje neozbiljno i nije jasan njegov motiv, pošto svi radimo za novac. Mi nikada prvi ne govorimo cifru, zato što nama visina plate koju kandidat odredi mnogo govori o njemu, kakvu sliku ima o poslu i mi na osnovu toga i kreiramo plate. Znači, plate određuje kandidat, a ne obrnuto", kaže Ivana Blagojević.
NE "ZAKUCAVAJTE" PLATU
Dobro je reči konkretnu cifru i dati do znanja da si fleksibilan, a najgore je pomisliti da te neće primiti, zato što si rekao previše, kaže naša sagovornica.
"Realno je tražiti 20 do 30 odsto više od onoga što već imate. Dobro je reći okvir, jer tada onaj ko zapošljava može da odredi da li će dati manje za manji obim posla, ili više kada je odgovornost veća. Bitno je i da se cifra 'ne zakucava', da se ostavi mesto za dogovor. Ne treba biti nerealan i očekivati 50, 80 odsto više od onoga što je predviđeno za tu poziciju. S druge strane, ne treba reći ni manje, jer zašto da radite kod poslodavca koji vam ne nudi uslove koji su vam potrebni".
