Jelena Jevtović iz Unije poslodavaca Srbije i Miloš Turinski iz Infostuda objašnjavaju za RTS zbog čega se "sezonci" odlučuju za rad u inostranstvu i da li je zarada jedini motiv. Očekivano, letnja sezona na moru privuče veliki broj naših ljudi, jer je zarada nekoliko puta veća.

Oni su u Jutarnjem programu govorili i o tome kako se sa ovim fenomenom bore srpski poslodavci, mogu li boljim uslovima da odgovore konkurenciji i da li su veće plate dovoljan razlog da radnici ostanu. Ugostitelji, odnosno školovani kadrovi, u većini slučajeva odlaze u inostranstvo posebno tokom sezone jer su njima tamo plate dosta veće nego ovde.

Odgovarajući na pitanje koliko radnika nedostaje u ugostiteljskim objektima u Srbiji tokom letenje sezone, Jevtovićeva ističe da to zavisi i od mesta i od potreba, koje se razlikuju u hotelu, kafani, kafiću. "Ali u svakom slučaju, dosta radnika nedostaje i jednostavno se poslodavci na razne načine snalaze da dođu do njih",  rekla je ona. 

konobar.jpeg
Youtube/screenshot/Stuberi 

Kuvaru na moru plata do 3.000 evra

Miloš Turinski iz Infostuda kaže da su daleko veće zarade za sezonce u Hrvatskoj.

"Na primer, ako pričamo o primorju i radu u ugostiteljstvu, kuvari mogu da zarade i do 3.000 evra, konobari 2.000 evra pa i više, hostese od 1.000 do 1.500 evra i to su sezonski poslovi", kaže on. 

"Ako napravite jasnu matematiku, oni tamo imaju obezbeđen smeštaj i obezbeđen obrok. I na moru su. I oni mogu s čistom cifrom da se vrate nazad posle četiri, pet ili šest meseci. To ovde nije slučaj. Oni ovde imaju samo tu jednu zaradu, rade osam sati, a tamo odlaze svesno da rade sedam dana u nedelji bez prestanka, zato što imaju jasan cilj s kojim će se cifrom vratiti", rekao je Turinski.

Jelena Jevtović napominje i da ovde kuvari i konobari mogu da zarade veće iznose, kao u regionu.

"Tamo se rade duple smene, radno vreme je od 12 do 14 sati. Kad bi toliko radili ovde, sigurno bi dostigli iznos koji tamo dobiju. Samo što nekako izračunaju: tri meseca ću raditi i neću ništa drugo osim toga, samo ću se na to fokusirati", rekla je ona. Zatim je dodala da se naša privreda ne može uvek porediti s nekim drugim privredama.

"Drugo je što su ovde, recimo, opterećenja koje poslodavci imaju u smislu poreza, doprinosa i svih ostalih propratnih stvari daleko veća u odnosu na okruženje. I opet kažem, nije plata primarna. Znači, plata je jednostavno nešto što određenu kategoriju ljudi motiviše, neku drugu kategoriju ne motiviše. Evo, mi imamo situaciju da nekom može da se ponudi plata od 5.000 evra, ali ako on ne može da ima slobodan dan kad hoće, ne želi to da prihvati", zaključila je Jevtovićeva.

kuvar
Shutterstock/javarman 

Ona ističe da je pored ugostiteljskihr adnika, deficitarna i to ne samo tokom ove godine nego i prethodnih nekoliko godina.

"Potrebe privrede i školovanje kadrova su u disproporciji jer se ta zanatska zanimanja ne promovišu, da ih nekako posmatraju s nipodaštavanjem u smislu sramote, pa roditelji decu usmeravaju na neke druge fakultete ili škole. Ali mislim da bi trebalo da se sistemski poradi na tome. Što se ugostiteljstva tiče, ista je situacija, s tim što mi imamo malo ugostiteljskih škola", rekla je Jevtovićeva.

Tokom emisije su pomenuti i oglasi za posao, koji već neko vreme stagniraju. Miloš Turinski kaže da se ova godina ne razlikuje od prošle što se tiče broja oglasa.

"Ove godine stagniramo u broju oglasa, ali to nije loše. Prošle godine smo završili sa 76.000 oglasa za posao, tako da ne možemo ni za ovu godinu da kažemo da je loša. Ako pričamo o zanatskim zanimanjima i ovim profilima, krene situacija od aprila, pa od maja kada sezona počinje i onda vidimo odliv našeg radno sposobnog stanovništva, najčešće iz oblasti ugostiteljstva, put Hrvatske, Crne Gore, ali i Slovenije", napominje Turinski.

Dnevnice na građevini i branju voća do 50 evra

Kada su u pitanju i drugi sezonski radnici, dnevnice na građevini idu i do 50 evra, a kod branja voća je veliki problem za radnu snagu. Turinski kaže da, kada je branje voća u pitanju, dnevnice su ostale kao i prošle godine, a to je od 2.500 do 6.000 dinara, što je 50 evra.

Prema njegovim rečima, raspon je veliki zato što se postavlja pitanje šta poslodavac zapravo nudi, osim dnevnice, odnosno da li dobijate obrok, smeštaj, da li imate obezbeđen prevoz.

Nauvin iz Indije bere maline u Srbiji (2).jpg
Rina 

"I za građevinu 50 evra je dnevnica oko koje kružimo, ali to su dnevnice koje su za nama već poslednjih godinu-dve dana, koje su ostale na istom nivou", rekao je on. Prema njegovim rečima, poslodavci se zaista trude da visinom zarade budu konkurentni Zapadu, ali i dalje je to daleko.

Na građevini dnevnica oko 50 evra

Jelena Jevtović napominje i da ovde kuvari i konobari mogu da zarade veće iznose, kao u regionu.

"Tamo se rade duple smene, radno vreme je od 12 do 14 sati. Kad bi toliko radili ovde, sigurno bi dostigli iznos koji tamo dobiju. Samo što nekako izračunaju: tri meseca ću raditi i neću ništa drugo osim toga, samo ću se na to fokusirati", rekla je ona. Radna snaga nedostaje u sektoru građevinarstva i ugostiteljstva, pa imajući u vidu odnos ponude i tražnje i plate su često i daleko iznad proseka.

BONUS VIDEO:

"ZOVU JE DRAKENA, BOL JE NAJJAČA KOJU ĆE TE IKADA OSETITI!" Novinarka iz Grčke otkrila sve o RIBI ZMAJ KOJA JE NAPALA NAŠE TURISTE Kurir televizija

(MONDO/RTS)