Tokom 21. sastanka Upravnog odbora Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF), koji je održan juče, odobreno je 194 miliona evra bespovratnih sredstava.
Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), Evropska unija i bilateralni donatori jačaju svoju angažman na Zapadnom Balkanu. Tokom 21. sastanka Upravnog odbora Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF) koji je održan juče, odobreno je 194 miliona evra bespovratnih sredstava koje su opredelili Evropska unija i bilateralni donatori za nove projekte u oblasti digitalne infrastrukture, životne sredine, transporta i energetike širom Zapadnog Balkana.
Ovi projekti biće dodatno finansirani kreditima EBRD-a i drugih međunarodnih finansijskih institucija. Do sada, ukupan iznos bespovratnih sredstava koje su opredelili Evropska unija i bilateralni donatori u okviru Investicionog okvira za Zapadni Balkan prelaze milijardu evra, dok ukupna ulaganja međunarodnih finansijskih institucija prelaze 5,6 milijardi evra.
Bespovratna sredstva odobrena za projekte zemalja Zapadnog Balkana privući će još 400 miliona evra investicija EBRD-a, uključujući i za izgradnju tri nove deonice autoputa Koridor V-c (Savskog koridora) u Bosni i Hercegovini, dve nove deonice Koridora X u Severnoj Makedoniji, obnovu kosovske železničke infrastrukture, sistema za otpadne vode i kanalizacionu mrežu u Gnjilanu, Kosovo, i izgradnju širokopojasne internet mreže za škole u ruralnim krajevima u Srbiji.
Pored toga, EBRD i Evropska unija su potpisali ugovor o dodatnih 45 miliona evra za dva programa koje EBRD sprovodi u zemljama Zapadnog Balkana: Saveti za mala preduzeća i Regionalni program energetske efikasnosti – program koji pruža podršku za poboljšanje energetske efikasnosti u stambenom sektoru i u javnim zgradama i sprovodi se u saradnji sa Nemačkom razvojnom bankom (KfW).
Investicioni okvir za Zapadni Balkan kombinuje donatorska sredstva i sredstva međunarodnih finansijskih institucija namenjena za projekte zemalja Zapadnog Balkana koji imaju za cilj osnaživanje povezanosti unutar regiona i sa zemljama Evropske unije, kao i jačanje društveno-ekonomskog razvoja u regionu.
Od osnivanja Investicionog okvira za Zapadni Balkan 2009. godine, kao rezultat izgrađeno je više od 800 km puteva, uključujući regionalne i nove deonice autoputeva koje povezuju Zapadni Balkan sa glavnim evropskim saobraćajnim koridorima.
Preko 2,3 miliona ljudi dobilo je pristup sistemima za pročišćavanje vode i otpadnih voda, a blizu 100 000 učenika dobilo je obnovljene ili nove školske objekte.
Projekti koji se finansiraju iz sredstava Investicionog okvira za Zapadni Balkan su takođe omogućili poboljšanja u energetskom sektoru ulaganjem u obnovljive izvore energije i projekte energetske efikasnosti za stambena domaćinstva i preduzeća, doprinoseći značajnom smanjenju nivoa CO2 u regionu.
