Primena Zakona o agencijskom zapošljavanju počela je 1. marta, neposredno pre uvođenja vanrednog stanja u Srbiji, a u prve dve nedelje od početka primene preko agencija za privremeno zapošljavanje, posao je dobilo 8. 562 radnika. Da li su prava baš ista kao drugima?
Polovina od tog broja je zaposlena na neodređeno vreme, a druga polovina na određeno, pokazuju podaci iz Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja koji raspolaže podacima o broju angažovanih lica preko agencija za privremeno zapošljavanje, jer se oni tu prijavljuju pod posebnom šifrom.
Cilj donošenja ovog propisa bio je da radnici angažovani na ovaj način, popularno zvani "radnici na lizing", imaju jednake uslove i prava iz radnog odnosa kao i zaposleni kod poslodavca korisnika. Tako je u teoriji, lai u praksi se pokazuje da prava baš nisu ista.
Propisi kažu da se jednaki uslovi rada odnose na trajanje i raspored radnog vremena, prekovremeni rad, noćni rad, odmor u toku rada, dnevni, nedeljni odmor i godišnji odmor, odsustvo uz naknadu zarade u skladu sa zakonom, kolektivnim ugovorom, odnosno pravilnikom o radu koji se primenjuje kod poslodavca korisnika.
Ovo što se tu ne vidi je, ističu sindikati, da radnici koji se angažuju s formalnim prekidima kontinuiteta rada (rade nekoliko meseci pa "ne rade" petnaestak dana), ne mogu da koriste plaćene godišnje odmore. Takođe, radnik na privremenom poslu nema bolovanje ukoliko se razboleo u tom "međuvremenu", kao i ako se povredio van posla. Na kraju, onaj ko radi "privremeno i povremeno" ne može da bude član sindikata, pa time mu ni radnilčka, odnos ljudska prava nisu zaštićena i ista kao i drugim radnicima/građanima Srbije, ističu iz Sindikata.
Da prava baš nisu ista pokazao je i aktuelni slučaj otkaza dvestotinak ljudi u firmi Aerodrom Beograd. Iz Sindikata Sloga upozorili su da su otpušteni ljudi "zbog korona krize" a koji su na "privremenim i povremenim poslovima" radili i po dve, tri godine i da su svi bili angažovani preko agencije.
U skupštinskoj raspravi pri usvajanju zakona moglo se čuti upozorenje da će preko agencija radnici na lizingraditi opet za minimalne plate, "da neće moći da dobiju ni kreditnu karticu, ni čekove, ni kredit za kupovinu stana pa ni najobičniji potrošački kredit".
Po istraživanju "Indikatori dostojanstvenog rada u Srbiji", Sarite Bradaš i Marija Reljanovića, radnici angažovani "na kratko" čine čak više od 10 odsto zaposlenih u našoj zemlji.
SITUACIJA SE (MALO) POPRAVILA
Ova oblast ranije nije bila uređena nijednim propisom, te su radnici radili preko omladinskih organizacija i bili angažovani na privremenim i povremenim poslovima. U odnosu na to situacija je sada nešto bolja.
Tako nisu imali pravo na mnoge prinadležnosti iz radnog odnosa koja važe za one koji rade na određeno i neodređeno vreme (naknadu usled sprečenosti za rad bolovanje, pravo na godinji odmor).
Zakon o agencijskom zapošljavanju stupio je na snagu 14. decembra 2019. godine, a u punoj primeni od marta ove godine, a budući da je zbog novonastalih okolnosti uvedeno vanredno stanje već posle 15 dana, u ovom momentu se ne može govoriti o efektima primene zakona, kažu u resornom ministarstvu za Tanjug.
"Veoma je kratak vremenski period pune primene Zakona, i on ne može biti relevantan za analizu efekata primene", ističu u Ministarstvu rada.
Prethodnih dana sindikati su ukazali da je broj zaposlenih radnika na određeno i neodređeno vreme u Srbiji povećan od kada je stupio na snagu Zakon i da je razlog povećanog zapošljavanja bez posredstva agencija to što su izjednačena prava radnika zaposlenih preko agencija i radnika direktno angažovanih bez njihovog posredovanja.
Zakonom se praktično utvrđuju jednaka prava iz rada i po osnovu rada ustupljenih zaposlenih i zaposlenih neposredno kod poslodavca korisnika (u pogledu zarade, uslova rada, radnog vremena, pristupa objektima za ishranu i decu), ograničava rad na određeno vreme preko agencija za privremeno zapošljavanje i sprečavaju zloupotrebu propisa da da jedno lice godinama radi kod istog poslodavca preko različitih agencija.
U zakonu se navodi da će ustupljeni zaposleni za vreme privremenog obavljanja poslova kod poslodavca korisnika imati pravo na jednake uslove rada kao i uporedni zaposleni kod poslodavca korisnika.
Za ovakvo angažovanje potrebno je da privredni subjekti imaju dozvolu, odnosno tek nakon dobijanja dozvole resornog ministarstva mogu registrovati šifru delatnosti 78.20 i 78.30 u Agenciji za privredne registre kao pretežnu delatnost.
Ukoliko ne postupe u skladu sa zakonom i rade a da za to nemaju dozvolu, kazne se kreću od 800.000 do 1,5 milion dinara.
Do sada je Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja izdalo 37 dozvola za rad agencija za privremeno zapošljavanje.
