Radnici na lizing i novi propisi: "Suviše je rano za ocenu" | Mondo Portal

  • Izdanje: Potvrdi
Emisije
IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Ekonomija

Radnici na lizing i novi propisi: "Suviše je rano za ocenu"

Izvor mondo.rs Izvor Tanjug
Izvor mondo.rs Izvor Tanjug

Primena Zakona o agencijskom zapošljavanju počela je 1. marta, neposredno pre uvođenja vanrednog stanja u Srbiji, a u prve dve nedelje od početka primene preko agencija za privremeno zapošljavanje, posao je dobilo 8. 562 radnika. Da li su prava baš ista kao drugima?

Izvor: MONDO/Stefan Stojanović

Polovina od tog broja je zaposlena na neodređeno vreme, a druga polovina na određeno, pokazuju podaci iz Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja koji raspolaže podacima o broju angažovanih lica preko agencija za privremeno zapošljavanje, jer se oni tu prijavljuju pod posebnom šifrom.

Cilj donošenja ovog propisa bio je da radnici angažovani na ovaj način, popularno zvani "radnici na lizing", imaju jednake uslove i prava iz radnog odnosa kao i zaposleni kod poslodavca korisnika. Tako je u teoriji, lai u praksi se pokazuje da prava baš nisu ista.

Možda će vas zanimati

Propisi kažu da se jednaki uslovi rada odnose na trajanje i raspored radnog vremena, prekovremeni rad, noćni rad, odmor u toku rada, dnevni, nedeljni odmor i godišnji odmor, odsustvo uz naknadu zarade u skladu sa zakonom, kolektivnim ugovorom, odnosno pravilnikom o radu koji se primenjuje kod poslodavca korisnika.

Ovo što se tu ne vidi je, ističu sindikati, da radnici koji se angažuju s formalnim prekidima kontinuiteta rada (rade nekoliko meseci pa "ne rade" petnaestak dana), ne mogu da koriste plaćene godišnje odmore. Takođe, radnik na privremenom poslu nema bolovanje ukoliko se razboleo u tom "međuvremenu", kao i ako se povredio van posla. Na kraju, onaj ko radi "privremeno i povremeno" ne može da bude član sindikata, pa time mu ni radnilčka, odnos ljudska prava nisu zaštićena i ista kao i drugim radnicima/građanima Srbije, ističu iz Sindikata.

KOLIKO KO MOŽE

Ukupan broj ustupljenih zaposlenih u radnom odnosu na određeno vreme kod poslodavca korisnika ne može da bude veći od 10 odsto od ukupnog broja zaposlenih kod poslodavca korisnika na dan zaključenja ugovora o ustupanju zaposlenih, odnosno na dan izmene tog ugovora kojima se menja broj ustupljenih zaposlenih. Poslodavac korisnik koji ima manje od 50 zaposlenih na dan zaključenja ugovora o ustupanju zaposlenih, može da angažuje jednog ustupljenog zaposlenog ako ima od dva do devet zaposlenih, dva ustupljena zaposlena ako ima od 10 do 19 zaposlenih, tri ustupljena radnika ako ima od 20 do 29 zaposlenih. Ako ima 30 do 39 zaposlenih, može da angažuje četiri ustupljena zaposlena, i ustupi pet zaposlenih ako ima od 40 do 49 zaposlenih. U propisana ograničenja ne računaju se ustupljeni zaposleni kod poslodavca korisnika koji imaju sa Agencijom zaključen ugovor o radu na neodređeno vreme, bez obzira na koji period su ustupljeni poslodavcu korisniku.

Da prava baš nisu ista pokazao je i aktuelni slučaj otkaza dvestotinak ljudi u firmi Aerodrom Beograd. Iz Sindikata Sloga upozorili su da su otpušteni ljudi "zbog korona krize" a koji su na "privremenim i povremenim poslovima" radili i po dve, tri godine i da su svi bili angažovani preko agencije.

U skupštinskoj raspravi pri usvajanju zakona moglo se čuti upozorenje da će preko agencija radnici na lizingraditi opet za minimalne plate, "da neće moći da dobiju ni kreditnu karticu, ni čekove, ni kredit za kupovinu stana pa ni najobičniji potrošački kredit".

Po istraživanju "Indikatori dostojanstvenog rada u Srbiji", Sarite Bradaš i Marija Reljanovića, radnici angažovani "na kratko" čine čak više od 10 odsto zaposlenih u našoj zemlji.

SITUACIJA SE (MALO) POPRAVILA

Ova oblast ranije nije bila uređena nijednim propisom, te su radnici radili preko omladinskih organizacija i bili angažovani na privremenim i povremenim poslovima. U odnosu na to situacija je sada nešto bolja.

Tako nisu imali pravo na mnoge prinadležnosti iz radnog odnosa koja važe za one koji rade na određeno i neodređeno vreme (naknadu usled sprečenosti za rad bolovanje, pravo na godišnji odmor).

Zakon o agencijskom zapošljavanju stupio je na snagu 14. decembra 2019. godine, a u punoj primeni od marta ove godine, a budući da je zbog novonastalih okolnosti uvedeno vanredno stanje već posle 15 dana, u ovom momentu se ne može govoriti o efektima primene zakona, kažu u resornom ministarstvu za Tanjug.

"Veoma je kratak vremenski period pune primene Zakona, i on ne može biti relevantan za analizu efekata primene", ističu u Ministarstvu rada.

Prethodnih dana sindikati su ukazali da je broj zaposlenih radnika na određeno i neodređeno vreme u Srbiji povećan od kada je stupio na snagu Zakon i da je razlog povećanog zapošljavanja bez posredstva agencija to što su izjednačena prava radnika zaposlenih preko agencija i radnika direktno angažovanih bez njihovog posredovanja.

Zakonom se praktično utvrđuju jednaka prava iz rada i po osnovu rada ustupljenih zaposlenih i zaposlenih neposredno kod poslodavca korisnika (u pogledu zarade, uslova rada, radnog vremena, pristupa objektima za ishranu i decu), ograničava rad na određeno vreme preko agencija za privremeno zapošljavanje i sprečavaju zloupotrebu propisa da da jedno lice godinama radi kod istog poslodavca preko različitih agencija.

U zakonu se navodi da će ustupljeni zaposleni za vreme privremenog obavljanja poslova kod poslodavca korisnika imati pravo na jednake uslove rada kao i uporedni zaposleni kod poslodavca korisnika.

Za ovakvo angažovanje potrebno je da privredni subjekti imaju dozvolu, odnosno tek nakon dobijanja dozvole resornog ministarstva mogu registrovati šifru delatnosti 78.20 i 78.30 u Agenciji za privredne registre kao pretežnu delatnost.

Ukoliko ne postupe u skladu sa zakonom i rade a da za to nemaju dozvolu, kazne se kreću od 800.000 do 1,5 milion dinara.

Do sada je Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja izdalo 37 dozvola za rad agencija za privremeno zapošljavanje.

PROČITAJTE I OVO

Inicijalizacija u toku...

Komentari 2

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Korto

Jedna od većih lopovluka i kršenja prava radnika je taj rad preko agencija...

Александар

Србија треба да увози политичаре из иностранства јер треба истину погледати у лице и остварити стварни напредак у држави. Школовани и талентовани политичари из света јесу бољи од ових белосветских политиканата које служе као лутке на концу маркетиншких агенција Израела и САД.

PRIČE IZ SRPSKIH ZATVORA

MONDO & EU