Podaci Nacionalne služe za zapošljavanje kažu da je od 23. marta do 6. maja, u vreme kada je dobar deo srpske privrede stao, bez posla ostalo 9.927 ljudi.

Prema informacijama "Blica", ti ljudi su na evidenciju biroa rada stigli "iz radnog odnosa", odnosno imali su posao pre toga.

Na biro se istovremeno prijavilo još 2.890 ljudi koji ranije nisu bili evidnetirani kao zaposleni, a među kojima je sigurno najviše onih koji su ostali bez posla na kome nisu bili prijavljeni.

Prema podacima Nacionalne službe, najviše otkaza bilo među ženama i radnicima koji imaju između 30 i 35 godina. Od ukupnog broja prijavljenih na biro, iz radnog odnosa, žena je bilo 6.603 i to oko 60 odsto.

Ministar Đorđević je početkom meseca rekao da je usled krize posao u Srbiji izgubilo 16.500 radnika, ali postoji veliki broj novih zanimanja koja su u određenoj meri nadomestila ta radna mesta.

"Otkaza je svakim danom sve više. Prvi na udaru bili su radnici zaposleni preko agencija za zapošljavanje, zatim oni koji su radili na određeno vreme ili radnici u manjim prodavnicama koje su brzo obustavile rad zbog pada tražnje", kaže Dragoljub Rajić, konsultant iz Mreže za poslovnu podršku.

Rajić objašnjava da firme, naročito u proizvodnom sektoru, kada se suoče sa smanjenim prihodima i potrebom da "režu" troškove, uglavnom teže da sačuvaju iskusne, kvalitetne i obučene radnike, jer će im kasnije takvi najviše i trebati, a uvek ih je, kako kaže, teško naći na tržištu rada.

Prema istraživanju koje je radio sajt za zapošljavanje Poslovi Infostud, trećina zaposlenih u Srbiji morala je u vanrednom stanju da uzme godišnji odmor, bolovanje, plaćeno ili neplaćeno odsustvo, dok je 12 odsto radnika ostalo bez posla zbog epidemije.

Kada se sve uzem u obzir, vanredno stanje i prolečno "zatvaranje" privrede smo više-manje dobro preživeli ali..

ALI ZATO NA JESEN...

Da nas čeka vruća jesen upozoravaju iz Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS), gde procenjuju da će zbog posledica pandemije virusa kovid-19 na privredu bez posla u Srbiji ostati od 250.000 do 300.000 radnika.

Sekretar Veća SSSS, Zoran Mihajlović, kaže za Betu da sve više firmi traži od Ministarstva rada i sindikata dozvolu za novi produžetak plaćenog odsustva sa posla od 45 dana jer se smanjuje proizvodnja i oni će imati pravo na 65 odsto zarade.

"Veliki broj firmi je iskoristio pravo na plaćeno odsustvo radnika od 45 dana i traže dozvolu za produžetak od još 45 dana, a neke će verovatno slati zaposlene i na kolektivni odmor", rekao je Mihajlović.

Dodao je da su radnici kragujevačke fabrike Fijat-Krajsler Automobili Srbija (FCA) pre nekoliko dana počeli da rade, ali se najavljuje da će već sledeće nedelje ponovo otići na odmor", rekao je Mihajlović.

Automobilska industrija je, kako je rekao među najpogođenijim sektorima u svetu, a najviše stranih investicija koje su došle u Srbiju su iz te oblasti i snosiće iste posledice kao i u svetu koje je na privredu ostavila pandemija.

On je rekao da su pođednako ugrožene i fabrike koje proizvode komponente za industriju automobila i da neće biti iznenađenje da neki investitori zatvore fabrike i odu iz Srbije.

"Država nema novca za dodatnu pomoć, a fabrike ako se epidemija uskoro ne stavi pod kontrolu nemaju prihoda i neke će verovatno otići u stečaj", rekao je Mihajlović.

Problemi nisu samo, kako je rekao, finansijske prirode, već i zdravstvene jer, recimo, u kragujevačkoj fabrici Zastava Oružje je 26 obolelih od covida-19, a oko 100 ih je u izolaciji.

Po rečima Mihajlovića, epidemija se drži pod kontrolom u Železari u Smederevu u vlasništvu HBIS grupe i Rudarsko-topioničarskom kombinatu u Boru kojim upravlja kineska kompanija Ziđin majning i da tamo nema zdravstvenih problema.

"Na jesen nas čeka crni scenario jer će se u kolapsu naći i lokalne samouprave koje su po raznim osnovama imale prihod od svih fabrika, a posebno od velikih", upozorio je Mihajlović.

Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.