Povećano interesovanje Srba za kupovinu nekretnina u Grčkoj navelo nas je na istraživanje da li su cene kvadrata zaista pristupačnije, kako smo poslednjih godina mogli da čujemo, kao i, ukoliko se odvažite na taj korak, kakva je procedura.

Naime, s obzirom da Srbija nije članica Evropske unije, pa su njeni državljani samim tim ograničeni na boravak od 90 dana u zemljama EU, osim novca neophodno je rešiti i pitanje boravka u zemlji i drugu papirologiju.

Kako smo saznali od više agenta za nekretnine, najtraženije lokacije definitivno su Halkidiki i centar Atine, dok su najpopularnija područja za kupovinu kuća predgrađa i centar Soluna.

Na Halkidikiju, omiljenom srpskom letovalištu, najtraženije nekretnine su na Kasandri i Sitoniji, a cena kvadrata se značajno razlikuje u zavisnosti od toga da li se radi o starogradnji ili novogradnji i blizini mora.

Starogradnja se kreće od 1.800 evra po kvadratnom metru, dok novogradnja već može da se nađe za duplo veći iznos u mestima koja godišnje, ali i tokom sezone privlače više turista. Državljani Srbije najčešće interesovanje pokazuju za prvi prst, Kasandru, i to za Kaliteu, Hanioti, Pefkohori i Polihrono. Kada je u pitanju Sitonija, najtraženije mesto je Nikiti koji se najbrže razvija, pokazuju podaci sa jednog od sajtova za prodaju.

solun_grčka_stefan_stojanović_.jpg
MONDO/Stefan Stojanović 

A, kako je "u praksi", pitali smo Tamaru Stefanović, agentkinju za nekretnine, koja u Grčkoj živi i radi više od 10 godina.

"Cena zavisi od toga gde se nalazi stan, kreće se od 850 evra po kvadratu, pa ide i do 3.000 evra. Naravno, Halkidiki je skuplji od Paralije, ali jefriniji od Atine, tako da sve zavisi isključivo od lokacije", izjavila je Tamara za MONDO.

Kako smo saznali, naši državljani kupuju dosta, a zahteva ima različitih - da je blizu mora, da je prostrano, neki traže i dvorište. Ima i onih koji bi "nešto za 50 hiljada evra", ali, kako nam kaže Tamara, danas je na Halkidikiju to gotovo nemoguće naći.

Šta je neophodno od papirologije?

Kako saznajemo, naši državljani kupuju nekretnine bez obzira što nemaju pasoš EU. Ipak, postoji obimna procedura što se papirologije tiče, koju kupac i novi vlasnik stana mora proći.

Za početak, potrebno je imati važeći pasoš. Nije obaveza, već "pametan savet", u kupovinu ne bi trebalo da se kreće bez advokata i to proverenog jer je poslednjih godina beležen veliki broj prevarenih kupaca.

Kada odaberete nekretninu po vašoj meri, prva u nizu obaveza je plaćanje rezervacije objekta, a ona se kreće od 1.000 evra pa naviše, u zavisnosti od cene građevine. Nakon što se plati avans, dalje uz punomoćje, koje ostavi kupac, može završavati advokat iz Grčke.
Advokat će, između ostalog, proveriti sve detalje oko vlasništva, kako se ne bi desilo da se ispostavi da željena nekretnina nije “1/1” u vlasništvu lica koje je prodaje – u tom slučaju vaš avans propada, a od kupovine nema ništa. On može kupcu otvoriti i njegov poreski broj, koji je obavezan i završiti sve neophodne procedure...

Grčka, Paros (2).jpg
Profimedia/Sandrine Thesillat/Sandrine Thesillat 

Ako vas od domaće birokratije boli glava, grčka će vam verovatno zadati desetostruko jaču migrenu - provera katastarskih podataka ide dosta sporo i za sad ne nudi opciju onlajn obavljanja posla.

Obaveza novog vlasnika nekretnine da obezbedi inžinjera koji mora da izađe na teren kako bi se proverila dokumentacija i urabnistički plan nekrentine. Ukoliko postoji nešto sto je naknadno dozidano, ili pravljeno po nekom drugom projektu, a sagrađeno je do 2011. godine, mora dodatno da se legalizuje. Vlasnik objekta je dužan da plati legalizaciju, koja se brzo završava, jer Grci imaju jasno napravljen plan zakona i to ide jednostavno. Posle legalizacije dodatog dela na nekretnini, inženjer pravi novi plan kako u stvari izgleda taj objekat sa svim promenama na njemu, i sa tim dokumentom se pristupa ugovoru.

Kao i u Srbiji, ugovor se pravi kod notara, a tokom procedura provere, postoji šansa da se javi, nama dobro poznati "fali ti jedan papir", zbog kog ne vredi nastavljati kupoprodajni ugovor.

Kompletan spisak troškova

Cena troškova i procedure iznosi oko 10 odsto od vrednosti cele nekretnine, od usluge advokata, notara, upisa u katastar, porez na prenos do usluge agencije, ako kupovinu obavljate pomoću posrednika. Neophodno je da se podnesu dve poreske deklaracije koje zajedno koštaju 150 evra, a takođe imaju i obavezu prenosa struje i vode ili priključenja ukoliko te dve stavke ne postoje unutar nekretnine.

Pitanje boravišne dozvole za državljane trećih zemalja rešava takozvana "Zlatna viza", koja se izdaje na period od pet godina uz mogućnost obnavljanja sve dok je nekretnina u vlasništvu. Da bi se dobila zlatna viza, potrebno je kupiti nekretninu u propisanoj vrednosti, a među zemljama EU, koje takođe imaju isti program, cena zlatne vize u Grčkoj je jedna od najnižih. 

"Minimum je ranije bio 250 hiljada evra, a od avgusta će granica biti podignuta na 400.000, na Halkidikiju, dok će za delove poput Soluna i Atine iznositi 500 hiljada. I to zavisi od lokacije. Bitno je napomenuti da je Zlatnom vizom regulisan samo boravak u zemlji, ona ne obezbeđuje i radnu dozvolu. Izdaje se na pet godina, pa je nakon toga moguće produžiti je", objasnila nam je Tamara.

Kuća za manje od 40 hiljada evra

U martu je u oglasima osvanuo oglas da se u blizini Nea Kalikratije prodaje kuća za 39.500 evra, a prema opisu "ima 60 kvadratnih metara na placu od jednog ara. Smeštena je u mestu Abelakia, u blizini letovališta Nea Kalikratia, na oko 1.000 metara od plaže i koja se sastoji od dnevne sobe, dve spavaće sobe, kuhinje, kupatila, hodnika i verande.

Prema vlasnikovom opisu, na kući je urađena keramika na podovima, ugrađen je kamin, roletne, kuhinjski elementi, a postoji i zidani roštilj u sklopu kuće. Ograđeno dvorište je dovoljno veliko za parking, ali i uživanje oko kuće. Kuća je udaljena od 1,5 kilometara od centra Kalikratije i supermarketa, a od 500 metara centralnog puta.

Ipak, agenti "upozoravaju" da pojedine niske cene nekretnina deluju suviše primamljivo kupcima jer ih privuku niske cene, ali da je potreban oprez jer se često desi da se na papirologiju, a potom i neophodno renoviranje, da nekad i duplo više novca.

(Mondo.rs)