U sve je uključen čovek iz najjužeg kruga Vladimira Putina.
Ukrajinski obaveštajci su izvestili da ruski energetski gigant Gasprom osniva sopstvenu privatnu vojnu kompaniju (PMC). Obrazloženje bi moglo biti sledeće - potreba da se odbrani oprema i imovina koja se nalazi na problematičnim mestima. Zapadne energetske kompanije kao što su Exxon i BP rade isto. Međutim, Gasprom ne osniva privatnu vojsku koja bi čuvala nekoliko udaljenih bušotina ili cevovoda, niti je razlog da njeni pripadnici budu poslati u Ukrajinu. Gaspromov potez je najverovatnije usmeren kontrolu nad vrednim energetskim resursima unutar same Rusije, ali uopšteno gledano, u pitanju je borba za vlast.
Rusija ima širok spektar PMC-a, milicija, paravojnih formacija i drugih dvosmisleno klasifikovanih oružanih grupa. Ironično, PMC su tehnički ilegalni u Rusiji, ali to nije bitno u zemlji koja ima slavnu tradiciju razmetanja vladavine zakona. Noćni vukovi, motociklistička banda u stilu Anđela pakla, odigrali su glavnu ulogu u zauzimanju Krima 2014. pa su potom prerasli u miliciju koju podržava Kremlj. Zloglasna grupa Vagner dospela je na naslovne strane zbog regrutovanja zatvorenika da se bore u Ukrajini dok njeni plaćenici rade u podsaharskoj Africi i Siriji. Rusija ima naoružane grupe za svaku priliku, ali se to može okrenuti protiv nje u nekom trenutku, piše Forbs.
"Paralelizam"
Evo zašto - preko PMC-a, Rusija može proširiti svoj uticaj širom sveta, sprovoditi obaveštajne operacije, steći ekonomske mogućnosti i unaprediti svoje političke interese. PMC obavljaju mnoge funkcije uključujući borbe, obaveštajne, dezinformacione, propagandne kampanje, usluge sajber bezbednosti i fizički i hibridni rat. U krajnjoj liniji mogu se koristiti za eliminaciju političkih neprijatelja. Trenutno samo Vagner deluje u Ukrajini. Ovo širenje naoružanih grupa takođe ima važnu funkciju u samoj Rusiji. To je svesna strategija zaštite od puča poznata kao “paralelizam“. Paralelizam uključuje stvaranje alternativnih oružanih institucija lojalnih političkim liderima koje se takmiče sa regularnom vojskom. Rimski pretorijanci, Hitlerova SS vojska i Republikanska garda Sadama Huseina su neki od najznačajnijih primera. Oni su glavni deo autoritarnih režima koji se plaše promena iznutra. Dugo je primećeno da represivni nedemokratski režimi troše više na domaće snage bezbednosti nego na redovnu vojsku.
Obrazloženje je jednostavno: prvo, “mi ljudi” predstavljamo veću pretnju režimu i vođi od stranih neprijatelja, a drugo, različite oružane grupe omogućavaju vođi da ih suprotstavi jedne drugima i da tako zadrži ultimativnu moć. Naravno ovo nosi i svojevrsni rizik rizik - takve oružane grupe imaju lošiji učinak u ratu, a njihova neslaganja ili neposlušnost predstavljaju rizik od građanskog rata i mogu ubrzati propadanje države. Zaštita od puča je dugo prisutna u Putinovoj Rusiji i nije ograničena samo na bajkere ili plaćenike. 2016. godine Rosgvardija je osnovana kao „nacionalna garda“ to jest kao dopuna ruskoj vojsci. U praksi, ona se takmiči sa redovnom vojskom na svakom nivou, delovala je odvojeno tokom svog katastrofalnog ranog napada na Kijev, a sada se takmiči sa svim drugim grupama kada je u pitanju regrutovanje novih ljudi. Vagner i borci Ramzana Kadirova pratile su rusku vojsku u Ukrajini.
Gasprom je dobio odobrenje za formiranje PMC pod obrazloženjem da će kompanija osigurati svoje resurse energetskog sektora zaštititi ih od sabotaže. Ironija je u tome da je Rusija brutalno napala mnoge ukrajinske energetske ciljeve i da je možda bila umešana u dizanje u vazduh gasovoda Severni tok u jesen 2022. Ironiju na stranu, pošto Gasprom služi kao Putinov „duboki džep“, ova akcija implicira sve veći strah kod dela rukovodstva Kremlja i Gasproma. Generalni direktor Gasproma Aleksej Miler je ključni član elitne klase oligarha i ima jake veze Vladimirom Putinom. Miler se deklariše kao ogorčeni rival izvršnom direktoru Vagnera Jevgeniju Prigožinu koga je javno nazvao “čovekom za ketering u Kremlju“. S druge strane Prigožin je upleten u žestok i javni sukob sa ministrom odbrane Sergejem Šojguom.
Rivalstvo
Miler je takođe rival moćnog Putinovog insajdera Igora Sečina, koji je i sam bivši oficir KGB-a kao i njegov pokrovitelj. To nije jedino rivalstvo unutar Putinovog užeg kruga. Čini se da nijedan od vođa različitih oružanih grupa nije u dobrim odnosima sa onim drugim, redovnom vojskom ili raznim službama unutrašnje bezbednosti u Rusiji. Poput Staljinovog ili Hitlerovog užeg kruga, oni se bore za Putinovu naklonost dok pokušavaju da odbiju rivale. Nova privatna Gaspromova vojska nije nešto što je kratkotrajna stvar. Ulaganje u vojnike, municiju i druge resurse biće skupo i zahtevaće dugoročno planiranje. Gasprom je veoma svestan da će morati da se takmiči sa raznim drugim grupama i redovnom vojskom za regrute i opremu, čak i ako odvoji najviše novca. Ova privatna vojska će takođe učiniti nešto neprocenjivo - obezbediće Alekseju Mileru sredstva da osigura, osiguraće Gaspromovo bogatstvo i odvrati rivale. Da stvari idu dobro, Gasprom i Miler ne bi morali da preduzimaju ovako drastične akcije. Šta god da je stvarni uzrok, to je simptom pokvarenog stanja Rusije.
Ruska invazija na Ukrajinu se već pokazala kao strateška katastrofa. Putin ponovo zvecka nuklearnim arsenalom da bi uplašio Zapad i iznudio nagodbu pod njegovim uslovima. Trajni ekonomski, ljudski i kapitalni gubici Rusije zbog sukoba bi ga naterali na pirovu pobedu. Najbolji i najpametniji iz Rusije beže iz zemlje, njen deficit je sada na nivou Svetskog rata, evropsko tržište je nestalo zauvek, a Azija nije mogla da ga zameni. Nova Gaspromova vojska može biti čamac za spasavanje za nadolazeću oluju. Malo je verovatno da će obezbediti i sačuvati imovinu najveće gasne kompanije na planeti.
(MONDO)
