Da vas pitam nešto - da li su vama roditelji branili da se družite sa decom za koju su oni procenili da nisu "vaše društvo", a vi ste se ipak tajno sa njima družili iz sve snage, jer nikada i ni sa kim niste osetili toliku kompatibilnost?
Ja jesam.
Iskradala sam se sa dva parčeta lenje pite umotane u salvetu da bismo je pojele zajedno na zidiću ispred njene kuće. Srećne što smo zajedno, uživale smo igrajući se satima dok mi kao Pepeljugi vreme ne iscuri za tren, a kući se pojavim pretvorena u bundevu od tuge i griže savesti što sam morala da lažem gde sam bila.
Takođe mi je neopisivo prijalo da se družim sa "nevaljalom decom". To su bili uglavnom dečaci, par njih, koji su vazda bili spremni da naprave neku nedopustivu glupost, da se potuku sa nekim iz drugog odeljenja ili da ometaju čas. Kao "dobrom detetu", odličnom đaku, bilo mi je zabavno da udišem njihovu hrabrost da urade sve ono što ja nikada ne bih smela.
Srđan je bio moj zabranjeni drug. I dan danas mi je drug posle 30 godina.
Ako predispozicija da uživaš u društvu "loše dece" može da se genetski prenese na sopstvenu decu, ja sam je definitivno prenela na moje devojčice. Učila sam ih da budu dobre prema drugima, da prihvate svakoga, da ne biraju prijatelje po brendu telefona i patika. Da svakome pomognu, da sačuvaju tajne koje su im poverene, da ne ogovaraju nikoga i da se klone onih koji im ne prijaju.
Od sve dece, one su odabrale "loše dete", dečaka koji je spreman da uradi šta god je potrebno, ne bi li skrenuo pažnju na sebe. Svakodnevno slušam šta je "nevaljali dečak" radio. U njihovom glasu osećam zabrinutost i divljenje. Kažu da su sva deca protiv njega. I roditelji te dece. Roditelji žele da on bude izbačen iz škole daleko od njihovih prinčeva i princeza. Mesecima spremaju linč. Organizovali se i potpisali peticiju."Vršnjačko nasilje!", viču svi na roditeljskom.
IZBACITE GA IZ ŠKOLE! ON JE BACIO LOPTU NA MOJE DETE! MOJE DETE NE MOŽE DA ODGOVARA BIOLOGIJU OD NJEGA! ON JE MOM DETETU PRETIO I SAD IMA TRAUME! BACITE GA LAVOVIMA! ON JE MOM DETETU REKAO RUŽNU REČ! Majke plaču, zapenile, očevi naoštrili kažiprste i prete.
ŽELIMO DA BUDE KAŽNJEN! KAŽNJEN NAJGOROM KAZNOM!
A da mu oderemo kožu i razapnemo je ispred škole kao na Ibarskoj magistrali za primer bilo kom dečaku koji je dobio poriv da se potuče, šutne loptu u prozor ili kaže ružnu reč? Da ga javno ispljujemo i ponizimo pred celom školom, jer tvoja princeza nije mogla da odgovara geografiju od njega? A da mu napravimo kavez u učionici, pa da mu tu bude mesto, da ta pomahnitala zver bude na sigurnom, a vi bezbrižni?
Njegovi roditelji pognute glave sede, čekaju da se to kamenovanje završi i tako krvavi odu kući. Ja sedim iza njih, srce mi se skupilo na veličinu oraha, zamišljam kako će se ovako okupiti i zbog moje dece jer su u direktnom kontaktu sa "lošim detetom".
U šta smo se pretvorili?
On je samo nemirno dete, nesnađeno, podivljalo od puberteta. On radi sve ono što su dečaci radili od vajkada, samo što je to odjednom postalo zabranjeno. Nije zabranjeno da glasno slušaš narodnjake na odmoru na telefonu od 600 evra (lično se uverila u ovo), ali ne smeš da šutneš loptu u pravcu druga, jer ako ga pogodi lopta i raskrvari mu se usna, bićeš živ odran i posoljen.
Rekoh svojim devojčicama da se druže sa kim god žele, i da će se vremenom sve promeniti. Dobra deca će možda postati loša, a loša ona koja ti na kraju krste decu. Budite mudre, klonite se nevolja. Ne moraju da se druže sa vama. Imate jedna drugu. Žene su generalno kučke. To iskustvo ne mogu da vam prenesem. To morate da osetite na sopstvenoj koži. Imate najnemirnijeg druga u školi. Utičite dobro na njega, jer je to ono što mu je najpotrebnije. Podržite ga, jer niko drugi neće.
Mame znaju šta nije dobro za njihove ćerke. Na primer bronzer na licu u petom osnovne i uokvirena usta. Nemirni dečaci su zabavni.
"A jel sad tebe mrze svi roditelji?"
"Da, jer nisam htela da se igram njihove glupe igre"
----------------------------------
SVE KOLUMNE SANDRE TODOROVIĆ
