- Neka istraživanja i novi izveštaj ukazuju da voće, povrće i žitarice danas mogu da imaju manje određenih vitamina i minerala nego pre oko šest decenija.
- Kao mogući razlozi navode se veći prinosi, efekat razblaživanja i promene u kvalitetu zemljišta.
Voće i povrće godinama se nalaze na vrhu liste namirnica koje se preporučuju za zdravu ishranu. Međutim, sve više pažnje privlači pitanje da li današnje namirnice imaju isti nutritivni sastav kao one koje su jeli naši roditelji i bake i deke. Pojedina istraživanja ukazuju na to da su koncentracije određenih vitamina i minerala u nekim usevima opale tokom prethodnih decenija, a noviji izveštaj istraživačkog poduhvata Deep Science Ventures ponovo je pokrenuo raspravu o tome koliko je hrana koju svakodnevno kupujemo zaista hranljiva.
Prema nalazima predstavljenim u izveštaju, pojedine namirnice, uključujući voće, povrće i žitarice, mogle bi da sadrže između 20 i 50 odsto manje određenih ključnih hranljivih materija nego pre približno šest decenija. To ne znači da je svaka jabuka danas upola manje hranljiva nego nekada, ali otvara važno pitanje: da li smo, u trci za većim prinosima i dostupnijom hranom, zanemarili njen nutritivni kvalitet?
Da li današnje voće i povrće zaista ima manje hranljivih materija?
O ovoj temi ne govori se prvi put. Studija objavljena 2004. godine u časopisu "Journal of the American College of Nutrition" uporedila je podatke o nutritivnom sastavu 43 vrste baštenskih kultura u Sjedinjenim Američkim Državama iz 1950. i 1999. godine.
Istraživači su utvrdili da su medijane koncentracija šest hranljivih materija - proteina, kalcijuma, fosfora, gvožđa, riboflavina i vitamina C bile niže u novijim podacima. Pad se kretao od šest odsto za proteine do 38 odsto za riboflavin. Ipak, nisu sve analizirane hranljive materije pokazale pad, a za veliki broj pojedinačnih namirnica razlike nisu bile dovoljno pouzdane da bi se sa sigurnošću zaključilo da je došlo do promene.
Noviji izveštaj Deep Science Ventures otišao je korak dalje, upozoravajući na moguće značajne promene u sadržaju minerala u pojedinim kulturama, uključujući pšenicu, jabuke, šargarepu i grašak. Prema tim procenama, neke namirnice mogle bi danas da obezbede znatno manje kalijuma, magnezijuma, bakra i drugih minerala nego njihovi istorijski ekvivalenti.
Važno je, međutim, da se napravi razlika između pojedinačnih nalaza i opšteg zaključka o kvalitetu hrane. Naučnici još raspravljaju o tome koliko su ove promene rasprostranjene, a direktno poređenje podataka iz različitih perioda otežavaju promene u metodama laboratorijske analize, sortama biljaka, uslovima uzgoja i načinu uzorkovanja.
Zašto bi hrana mogla da izgubi deo svoje nutritivne vrednosti?
Jedno od mogućih objašnjenja krije se u načinu na koji se danas uzgajaju poljoprivredne kulture. Tokom poslednjih decenija poljoprivreda je značajno napredovala, a cilj je često bio da se na istoj površini proizvede što više hrane, uz veću otpornost biljaka i stabilnije prinose.
Takav pristup doneo je brojne prednosti, ali istraživači ukazuju i na mogući kompromis između količine i nutritivnog sastava. Biljke koje brzo rastu i daju veće plodove mogu da akumuliraju više vode i ugljenih hidrata, dok količina pojedinih minerala i proteina ne raste istim tempom. Zbog toga koncentracija određenih hranljivih materija u istoj količini namirnice može da bude manja.
Ovaj fenomen poznat je kao efekat razblaživanja. On ne znači da su sve moderne sorte lošijeg kvaliteta, već da selekcija usmerena na veći prinos ponekad može da utiče na nutritivnu vrednost. Istraživanja su, na primer, ukazala na negativnu povezanost između prinosa i koncentracije pojedinih minerala u određenim sortama brokolija i žitarica.
Da li je problem i u kvalitetu zemljišta?
Kvalitet zemljišta još je jedan od faktora koji se razmatraju. Biljkama su za rast potrebni različiti minerali, a njihova dostupnost zavisi od sastava zemljišta, njegove strukture, pH vrednosti, mikroorganizama i načina obrade. Intenzivna poljoprivreda može da naruši pojedine osobine zemljišta ako se njime ne upravlja na održiv način. Erozija, gubitak organske materije i neadekvatna primena đubriva mogu da utiču na plodnost, ali nije opravdano da se tvrdi da je iscrpljivanje zemljišta jedini ili univerzalni uzrok smanjene nutritivne vrednosti useva.
Pregled naučnih istraživanja objavljen 2017. godine u časopisu Journal of Food Composition and Analysis ukazao je na to da su istorijska poređenja sastava hrane često nepouzdana i da dokazi ne potvrđuju jednostavnu tvrdnju da je mineralni sastav celokupnog voća, povrća i žitarica u stalnom opadanju. Autori su, ipak, prepoznali da kod nekih visokoprinosnih sorti postoji efekat razblaživanja.
Drugim rečima, zemljište jeste važan deo priče, ali naučnici još pokušavaju da razdvoje uticaj njegovog kvaliteta od uticaja sorti, klime, načina uzgoja i drugih promenljivih faktora.
Šta to znači za naše zdravlje?
Minerali i vitamini neophodni su za brojne funkcije organizma. Gvožđe učestvuje u prenosu kiseonika, magnezijum ima ulogu u radu mišića i nervnog sistema, dok kalijum doprinosi normalnoj funkciji mišića i održavanju krvnog pritiska. Vitamin C važan je za stvaranje kolagena, normalnu funkciju imunskog sistema i apsorpciju gvožđa iz biljne hrane.
Ako određene namirnice zaista sadrže manje pojedinih hranljivih materija, to bi moglo da oteža dostizanje preporučenih dnevnih unosa kod ljudi čija je ishrana već jednolična ili nedovoljno raznovrsna. Ipak, nije moguće da se zaključi da su promene u sastavu voća i povrća same po sebi izazvale porast nedostatka mikronutrijenata u populaciji.
Na nutritivni status utiču i ukupna ishrana, zdravstveno stanje, apsorpcija hranljivih materija i životne navike. Zbog toga je važno da se posmatra celokupna ishrana, a da se zdravlje ne proccenjuje samo na osnovu toga koliko vitamina i minerala sadrži jedna namirnica.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
(MONDO)
