Aditivi se nalaze u gotovo svim namirnicama koje jedemo, a prof. dr Mirjana Rajilić Stojanović je otkrila koji su najopasniji!
Aditivi postoje odvajkada – znamo da se so dodaje mesu kako bi moglo duže da stoji – ali dok je so i namirnica koja sadrži neke minerale, pojedini aditivi su veštački i loši po zdravlje.
"Aditivi su svi dodaci u hrani, to se od pamtiveka koristi, ali je industrija sa znanjem, vremenom umnožila i broj aditiva sa različitim funkcijama", rekla je u emisiji Vikend na K1 mikrobiolog prof. dr Mirjana Rajilić Stojanović.
Ona je istakla da postoji čitava klasa dodataka koji su pojačivači ukusa, a da je najčešći natrijum glutaminat.
"Najčešći je taj natrijum glutaminat, koga imate u začinima, to su biljne mešavine ali ima i njega dosta. On je originalno izolovan iz morskih algi, tako da sadrži jednu komponentu koja je prirodna i nalazi se u svim proteinima. Ne bi trebalo da pravi nikakve probleme ako je umereno".
Profesorka je objasnila i koji aditivi su najopasniji.
"Svi aditivi koji se koriste u hrani se detaljno ispituju. Ima jedna grupa aditiva koja se koristi najčešće u mesnoj industriji, to su nitrati i nitriti, tu još uvek ne postoji ni od bezbednosne agencije jasna preporuka, iako je Svetska zdravstvena organizacija utvrdila da zapravo oni jesu kancerogeni prvog reda. Znači, namirnice, mesne prerađevine koje su konzervirane tim nitratima i nitritima su prepoznate od SZO kao kancerogeni prvog reda i mislim da je to važno da ljudi znaju".
Odgovorila je i na pitanje da li postoje neki zdravi aditivi.
"Imamo i vitamine kao aditive, hlorofil koji se dodaje kao zelena boja, ako nekoga zanima može da ukuca na Gugl ’pozitivna lista aditiva’, a ja ne bih izdvajala pozitivne, više bih izdvojila negativne, bolje je da obratimo pažnju na njih. Skoro sve mesne prerađevine imaju nitrate i nitrite, piše na različite načine, nekad kalijum nitrat, nekad natrijum nitrit, ili E249, E250, E251 ili E252".
Prof. dr Rajilić Stojanović je rekla i da nitrati, nitriti, kao ni meso nisu problematični u kontekstu našeg metabolizma, već da nešto drugo može da napravi problem.
"Ono što se sada dešava, kako nam nauka kaže, nije taj nitrat ni nitrit, ni meso, problematično čoveku u kontekstu našeg metabolizma, ali ti mikroorganizmi, dobre bakterije u našim crevima, oni mogu u nekim slučajevima da naprave od te kombinacije – proteina koji se nalaze u mesu i aditiva – nešto što je kancerogeno i onda je to problem. Mi vidimo da ljudi koji češće konzumiraju takve stvari češće se razbolevaju od intestinalnih kancera", zaključila je.
(MONDO)