Za doručak kažu da je najvažniji obrok, ali nije bitno samo šta jedemo, već i kada.

Stručnjaci kažu da doručak pojeden u određeno vreme može da produži ili skrati život, a svi oni koji žele da žive duže morali bi ozbiljno da porane. Prema rezultatima istraživanja, rani doručak, negde oko sedam sati, produžava životni vek, dok ga čekanje na doručak do deset sati – skraćuje.

Prethodna istraživanja su pokazala da kasna večera ometa unutrašnji telesni sat i povećava rizik od dijabetesa tipa dva i srčanih bolesti, a novije studije zatim su sprovođene kako bi se utvrdilo da li i vreme doručka ima sličan uticaj.

Tako su naučnici sa Gradskog univerziteta u Njujorku pratili više od 34.000 Amerikanaca starijih od 40 godina u periodu od nekoliko decenija. Učesnici su zapisivali vreme kada doručkuju, a naučnici su zatim te podatke uporedili sa stopom smrtnošću tokom trajanja studije.

Rezultati koji su objavljeni u stručnom Žurnalu nutricionizma pokazali su da su ljudi koji doručkuju između šest i sedam sati ujutro imali šest odsto manji rizik od rane smrti izazvane srčanih bolestima ili kancerom, nego oni koji redovno doručkuju oko osam sati. Takođe, imali su 12 odsto manji rizik od rane smrti u odnosu na one koji doručkuju tek u deset sati.

Stvar je u tome, objašnjavaju naučnici, da kasni doručak ometa unutrašnji "sat za hranu", koji kontroliše oslobađanje hormona povezanih sa hranom, poput insulina. Ovaj hormon pomaže u sagorevanju glukoze iz krvotoka, a na najvećem nivou je upravo ujutru.

Kasniji doručak znači da telo postepeno proizvodi manje insulina kako dan odmiče, a nivo glukoze raste, što vremenom može da dovede do dijabetesa, gojaznosti i srčanih bolesti.

(MONDO)