- Novo istraživanje sa Univerziteta u Minesoti pratilo je više od 3.100 ljudi tokom 25 godina i povezalo veći unos punomasnih mlečnih proizvoda sa 24 odsto manjim rizikom od koronarne kalcifikacije.
Punomasno mleko godinama je bilo na lošem glasu zbog većeg udela mlečne masti i zasićenih masnih kiselina. Mnogi su zato birali obrano ili mleko sa manjim procentom masti, verujući da tako prave bolji izbor za zdravlje srca. Ipak, nova istraživanja pokazuju da pri proceni uticaja mlečnih proizvoda na organizam nije dovoljno posmatrati samo količinu masti.
Jedno od istraživanja koje je privuklo pažnju naučnika sprovedeno je na Univerzitetu u Minesoti, a njegovi rezultati objavljeni su u oktobru 2025. godine. Istraživači su analizirali podatke više od 3.100 učesnika koji su praćeni tokom 25 godina, kako bi utvrdili postoji li povezanost između konzumiranja mlečnih proizvoda i ranih znakova bolesti srca.
Punomasni mlečni proizvodi povezani sa manjim rizikom od ranih znakova bolesti srca
Naučnici su pratili unos punomasnih i nemasnih mlečnih proizvoda, ali i ukupnu količinu mlečnih namirnica u ishrani. Posebno su posmatrali pojavu koronarne kalcifikacije, odnosno nakupljanje kalcijuma u zidovima arterija, što može da bude jedan od ranih pokazatelja bolesti srca.
Rezultati su pokazali da su učesnici koji su konzumirali najviše punomasnih mlečnih proizvoda imali 24 odsto manji rizik od razvoja koronarne kalcifikacije u poređenju sa onima koji su ih unosili najmanje.
Sa druge strane, kod konzumiranja nemasnih mlečnih proizvoda nije utvrđena jasna povezanost sa ovim pokazateljem. Istraživači su primetili i da je povezanost između punomasnih proizvoda i manjeg rizika delimično oslabila nakon što su u obzir uzeli indeks telesne mase učesnika.
Ovi rezultati ne znače da bi svi trebalo da pređu na punomasno mleko, niti dokazuju da ono direktno da štiti srce. Reč je o opservacionom istraživanju, koje pokazuje povezanost, ali ne može da potvrdi uzročno-posledičnu vezu.
Zašto mlečna mast nije isto što i mast iz drugih namirnica?
Jedan od razloga zbog kojih naučnici ponovo razmatraju uticaj punomasnih mlečnih proizvoda jeste složen sastav mleka. Ono ne sadrži samo mlečnu mast, već i proteine, vitamine, minerale i druge bioaktivne sastojke koji mogu da utiču na način na koji organizam obrađuje hranljive materije.
Zbog toga se sve više pažnje posvećuje takozvanoj matrici hrane, odnosno načinu na koji različite komponente jedne namirnice deluju zajedno. Nije nužno isto kada se određena količina masti unese kroz mleko, sir ili neku drugu namirnicu. Ipak, to ne znači da su sve vrste mlečnih proizvoda podjednako dobre za zdravlje. Važno je razlikovati mleko, jogurt, sir i puter, jer se njihov sastav i način na koji utiču na organizam razlikuju.
Da li je onda bolje da pijemo punomasno ili obrano mleko?
Odgovor nije tako jednostavan. Iako istraživanja dovode u pitanje dugogodišnje uverenje da je mleko sa manje masti uvek bolji izbor, nauka još nema dovoljno dokaza da bi se punomasno mleko preporučilo svima kao zdravija alternativa.
Harvardova škola javnog zdravlja ukazala je 2025. godine na to da istraživanja o mlečnim proizvodima i kardiovaskularnom zdravlju ne daju jednoznačan odgovor. Prema analizi koju su predstavili, ukupni uticaj mlečnih proizvoda na rizik od kardiovaskularnih bolesti može da bude neutralan, bez obzira na sadržaj masti.
Stručnjaci posebno naglašavaju da je važno šta se nalazi u ostatku ishrane. Zamena mlečnih proizvoda orašastim plodovima, sojom i drugim izvorima biljnih proteina u pojedinim istraživanjima povezana je sa manjim rizikom od kardiovaskularnih bolesti.
Zato izbor mleka ne bi trebalo da se posmatra izdvojeno od ostalih prehrambenih navika. Za zdravlje srca važni su ukupna ishrana, fizička aktivnost, telesna masa i kontrola faktora rizika, a ne samo procenat mlečne masti na deklaraciji.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
(MONDO)