Uz kardiovaskularne, masna jetra predstavlja jedno od najčešćih oboljenja u Srbiji. Koji su uzroci, kako se leči, da li ishranom možemo da sprečimo nastanak bolesti, otkrila je u "Jutru" na Prvoj gastroenterolog i hepatolog prof. dr Radmila Ješić Vukićević. Prema njenim rečima, najveći problem je što nema simptome. Zbog toga je, upozorila je doktorka, od velike važnosti da redovno idete na sistematske preglede.
"Jetra je jedan od najzaposlenijih organa u našem organizmu i drugi po veličini. To je organ koji obavlja preko 500 funkcija. Ona mnogo toga kontroliše i predstavlja centralu metabolizma. Ono što je vrlo bitno reći, to je da sve što se unese u organizam prvo prolazi kroz jetru. Ona je na udaru brojnih štetnih produkata, a naravno i drugih mikroorganizama i svega što dolazi vazdušnim putem. Vrlo često se srećemo sa bolestima, ali u poslednje vreme masna jetra je došla u fazu pandemije. Ona je proglašena za pandemiju 21. veka, a nije se još uzela u razmatranje", rekla je dr Ješić Vukićević i otkrila šta nas je dovelo do ove situacije.
"Stil života i navike ljudi su se promenile. Taj problem masne jetre se zaista povećao. Više je došlo do izražaja u zapadnoj Evropi. Mi moramo da znamo da masna jetra može da bude alkoholnog porekla. Međutim, postoji i masna jetra kada pacijenti ne uzimaju alkohol ili uzimaju sasvim male količine, ali postoje drugi faktori. Statistike kažu da je najčešći uzrok nastanka masne jetre - gojaznost. Naravno, postoje i drugi faktori, kao i genetski. Masnu jetru mogu da imaju i mršave osobe", objasnila je doktorka.
Simptomi ne postoje - kako da znamo da li imamo masnu jetru?
"Nažalost, simptoma u početku nema. Nemam nikakvih znakova i bolova, vrlo retko se dešava da neko oseti nelagodnost. Ono što je sada pomoglo populaciji da se bolest ranije dijagnostikuje i da se krene sa lečenjem, to su uglavnom sistematski pregledi koji se rade. Obično se radi o ljudima koji imaju 40 ili 50 godina, koji su gojazni i obično imaju problem sa pritiskom. To uglavnom bude znak da možemo da očekujemo da ima masnu jetru", rekla je doktorka i dodala:
"Masna jetra znači da se previše masti nagomilava u jetri. Ona ima oko 5 odsto, a kad neko oboli, onda ona ima više od 10 do 15 odsto. Tada i u laboratoriji može da se uoči poremećaj. Sve dok su u pitanju male količine, nema simptoma", rekla je dr Ješić Vukićević.
Lečenje
"Prvo moramo da vidimo u kojoj fazi je bolest. Prva faza je masnoća koja obično ne pravi probleme pacijentu. Druga je zapaljenje ćelija jetre. Tada već možemo da očekujemo da pacijent oseća nelagodnost i da se zamara. Zamara se zato što kad se pacijent prejede, masna jetra teže obavlja tu funkciju. Pacijent oseća malaksalost i smanjena mu je koncentracija. Treća faza je stvaranje ožiljaka na tom delu. Tu još uvek možemo da reagujemo lekovima. Ako pacijent propusti sve prethodne faze bolesti, onda dolazi do ciroze i praktično nemamo leka", rekla je doktorka.
Najbolje metode za jetru
"Moram da kažem da mi, za sada, jedino što imamo, to su suplementi koji nastaju iz raznih biljaka i prijaju jetri. Za regeneraciju važni su vitamini C, D i E. Bilo je jako puno predloga za ishranu. Ona koja se pokazuje dobro, jeste mediteranska. Uglavnom su izbačene proste masti, ugljeni hidrati, više je kuvane hrane, manje hleba i testa. Za ručak je odličan integralni pirinač, ali bez hleba. Imamo posne sireve. Proste masnoće su jako opterećujuće za jetru. Meso se ne isključuje, može da bude kuvano ili dinstano, ali nema prženja i pohovanja", rekla je dr Ješić Vukićević.
BONUS VIDEO:
