- Jestivi kesten i divlji kesten lako se razlikuju po čauri i plodu, a divlji kesten nije bezbedan za jelo i može da izazove trovanje.
- Jestivi kesten je nutritivno vredan: sadrži ugljene hidrate, vlakna, vitamin C, kalijum i magnezijum, pa može da bude deo uravnotežene ishrane.
Jesen je sezona kestena, koji mnogi vole da jedu pečene ili kuvane, ali malo ko razmišlja o tome da nisu svi plodovi koji liče na kesten bezbedni za ishranu. Jestivi kesten ima brojne nutritivne prednosti i može da bude deo uravnotežene ishrane, dok divlji kesten, koji se često može videti u parkovima i drvoredima, nije namenjen za jelo i može da izazove trovanje.
Kako da prepoznate jestivi, a kako otrovni kesten?
Najlakši način da ih razlikujete jeste da obratite pažnju na njihove plodove i čaure u kojima rastu. Jestivi kesten "Castanea sativa" nalazi se u veoma bodljikavoj čauri koja podseća na malog ježa. U njoj se obično razvija više plodova, koji imaju karakterističan šiljati vrh. Upravo je ova vrsta kestena namenjena za ishranu, nakon odgovarajuće pripreme.
Sa druge strane, divlji kesten "Aesculus hippocastanum" najčešće ima jedan ili dva ploda u zelenoj čauri sa ređim bodljama. Njegovi plodovi su uglavnom okrugliji, glatki i sjajni, a na jednoj strani često imaju svetlu mrlju. Za razliku od jestivog kestena, divlji kesten nije bezbedan za jelo.
Važno je da se ne oslanjate samo na jednu karakteristiku prilikom prepoznavanja. Ako niste sigurni o kojoj je vrsti reč, plod ne treba da jedete.
Zašto je divlji kesten otrovan?
Divlji kesten sadrži toksične materije, uključujući eskulin, zbog kojih njegovi plodovi nisu pogodni za ljudsku ishranu. Njihovo gutanje može da izazove mučninu, bolove u stomaku, povraćanje i proliv, a u težim slučajevima mogu da se jave i ozbiljniji simptomi.
Posebno je važno da roditelji obrate pažnju na decu, koja tokom jesenjih šetnji često sakupljaju kestenje i koriste ga za igru. Plodovi divljeg kestena mogu da izgledaju primamljivo zbog sjajne, smeđe kore, ali ne smeju da se stavljaju u usta.
Ni kuvanje ni pečenje ne treba da se smatra pouzdanim načinom da se otrovni plod učini bezbednim za jelo. Ako neko slučajno pojede divlji kesten, trebalo bi da zatraži savet zdravstvenog stručnjaka, a u slučaju ozbiljnih simptoma odmah da potraži hitnu medicinsku pomoć.
Koliko je jestivi kesten zdrav i šta sadrži?
Jestivi kesten je zanimljiv i zbog svog nutritivnog sastava. Za razliku od oraha, badema i lešnika, koji su bogati mastima, kesten sadrži više ugljenih hidrata, prvenstveno skroba, zbog čega može da bude dobar izvor energije.
Pečeni evropski kesten ima približno 245 kalorija na 100 grama. U toj količini nalazi se oko 53 grama ugljenih hidrata, pet grama vlakana i nešto više od dva grama masti. Sadrži i kalijum, magnezijum i vitamin C, mada nutritivne vrednosti mogu da variraju u zavisnosti od vrste i načina pripreme. Zbog takvog sastava, kesten može da bude deo raznovrsne i uravnotežene ishrane, a njegove prednosti ne svode se samo na to što nam daje energiju.
Jedna od važnih prednosti jestivog kestena jeste sadržaj vlakana, koja doprinose normalnom varenju i redovnom pražnjenju creva. Vlakna mogu da pomognu i da se duže osećamo sito, pa kesten može da bude praktična užina tokom dana. Ipak, kao i sa drugim namirnicama bogatim vlaknima, važno je da količinu prilagodite sopstvenim potrebama i ostatku ishrane.
Sadrži vitamin C koji je važan za imunitet
Kada govorimo o namirnicama koje sadrže vitamin C, najčešće pomislimo na citrusno voće, ali i jestivi kesten može da doprinese njegovom unosu. Vitamin C ima važnu ulogu u normalnom funkcionisanju imunskog sistema, stvaranju kolagena i zaštiti ćelija od oksidativnog stresa. Kesten zato može da bude koristan deo jesenje ishrane, ali ne treba da se očekuje da samostalno spreči prehladu ili izleči infekciju.
Jestivi kesten sadrži i minerale poput kalijuma i magnezijuma. Kalijum doprinosi normalnom funkcionisanju mišića i nervnog sistema, dok magnezijum učestvuje u brojnim procesima u organizmu, uključujući normalnu funkciju mišića i metabolizam energije. Iako je kesten izvor ovih nutrijenata, ne bi trebalo da da posmatrate kao lek za grčeve, umor ili druge zdravstvene tegobe.
Kesten može da se uklopi u način ishrane koji doprinosi očuvanju zdravlja srca i krvnih sudova. Sadrži relativno malo masti u poređenju sa većinom drugih orašastih plodova, a obezbeđuje vlakna i kalijum. Ipak, zdravlje srca zavisi od ukupnih životnih navika, uključujući kvalitet ishrane, fizičku aktivnost, san i kontrolu krvnog pritiska. Ne postoje razlozi da se kesten predstavlja kao namirnica koja samostalno sprečava ili leči kardiovaskularne bolesti.
Da li je bolje jesti kuvani ili pečeni kesten?
I kuvani i pečeni jestivi kesten mogu da budu dobar izbor. Pečeni je omiljen zbog intenzivnijeg ukusa i mirisa, dok je kuvani mekši i često se koristi za pripremu pirea, supa i drugih jela. Najvažnije je da koristite provereno jestivu vrstu i da plodove pravilno pripremite. Kesten koji je plesniv, truo ili neprijatnog mirisa ne treba da se jede.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
(MONDO)