- Lekari poručuju da imunitet ne treba pojačavati na svoju ruku, već ga održavati dobrim snom, raznovrsnom ishranom, odmorom i kontrolom stresa.
- Upozoreno je i na nekontrolisano uzimanje vitamina D i proteina, jer veće doze ne znače veću korist, a mogu da izazovu neželjene posledice.
- Dr Vladimir Sinicki kaže da je gastritis veoma čest u praksi, a tegobe često povezuje sa stresom, nepravilnom ishranom i kafom na prazan stomak.
Kada želimo da ojačamo imunitet, najčešće prvo posežemo za vitaminima, suplementima i namirnicama koje se reklamiraju kao saveznici zdravlja. Međutim, stručnjaci upozoravaju da u toj nameri često preterujemo i zaboravljamo na mnogo važnije stvari, kao što su san, raznovrsna ishrana, odmor i način na koji se nosimo sa stresom. Jedna od najvažnijih poruka lekara jeste da organizmu nije potreban što jači imunitet, već imuni sistem koji pravilno funkcioniše.
O ovoj temi govorili su prim. dr Jelisaveta Kunosić, neuroimunolog, pulmolog i internista, dr sci. Marina Luketina Šunjka, doktor medicinskih nauka i nutricionista, i dr Vladimir Sinicki, specijalista radiologije i kvantne medicine, gostujući u emisiji "Žena za sva vremena" na televiziji K1.
Tokom razgovora otvorena su pitanja koja mnoge zanimaju: da li preterujemo sa suplementima, unosimo li više proteina nego što nam je potrebno, koliko stres može da utiče na varenje i zašto sve više ljudi ima problema sa želucem. Posebno je naglašeno da pokušaji da sami "popravljamo" imunitet ponekad mogu da nas odvedu u pogrešnom smeru.
"Ne valja ni kada je imunitet pojačan"
Prim. dr Jelisaveta Kunosić objasnila je da se o imunitetu često govori kao da je najvažnije da bude što jači, ali da takvo razmišljanje nije sasvim ispravno.
"Znači, postoji i to da je pojačan imunitet, pa ne valja. Ne valja ni to", istakla je dr Kunosić, ukazujući na to da preterano aktivan imuni odgovor može da bude problem, kao što je slučaj kod autoimunih poremećaja. Drugim rečima, imuni sistem treba da bude sposoban da prepozna i napadne ono što ugrožava organizam, ali i da ne reaguje onda kada za to nema potrebe. Zato cilj nije da ga nekontrolisano stimulišemo, već da održavamo njegovo pravilno funkcionisanje.
Doktorka je podsetila i na značaj svakodnevnih navika, posebno sna, raspoloženja i boravka na dnevnom svetlu.
!Mnogo je važno da si stabilan, da si srećan, da si pod sunčevim zracima bar 20 minuta dnevno, da lepo spavaš", objasnila je.
Vitamin D nije bezazlen ako ga uzimamo bez kontrole
Vitamin D često se pominje kada se govori o imunitetu, naročito tokom hladnijih meseci. Ipak, to što je važan za organizam ne znači da treba da ga uzimamo u velikim količinama i bez prethodne provere. Dr Vladimir Sinicki upozorio je na naviku pojedinih ljudi da dugo koriste suplemente, a da pritom ne proveravaju da li im je takva suplementacija uopšte potrebna.
"Nećete uzimati bez kontrole, beskonačno, godinama, kao kada je bila korona pre pet godina, uzimati suplementaciju", poručio je.
Važno je napraviti razliku između nadoknade vitamina D kada postoji manjak i uzimanja preparata na svoju ruku, u uverenju da će veća doza automatski da znači i bolja zaštita. Prekomeran unos vitamina D može da dovede do povišenog nivoa kalcijuma u krvi i drugih neželjenih posledica. Zato je o doziranju najbolje da se posavetujete sa lekarom, posebno ako se suplement koristi duže vreme.
Protein je postao trend, ali da li nam je zaista potreban u tolikim količinama?
Proteini su poslednjih godina postali jedna od najpopularnijih tema u svetu ishrane. Proteinski pudinzi, napici, pločice i praškovi nalaze se na policama prodavnica, a mnogi ih dodaju svakodnevnim obrocima čak i kada ne znaju koliko proteina već unose. Nutricionistkinja dr sci. Marina Luketina Šunjka upozorila je da veći unos ne znači automatski i veću korist.
"Ako vi unesete više nego što vam treba proteina, telo nema šanse to da skladišti. To je poenta priče. A vi ne znate kad ste u višku", objasnila je.
Kako je dodala, ljudi često ne razmišljaju o ukupnoj količini proteina koju unesu tokom dana, već ih dodatno uzimaju kroz suplemente i proizvode sa oznakom "high protein". To, naravno, ne znači da su proteinski proizvodi sami po sebi loši ili da treba da izbegavate proteine. Oni su neophodni za normalno funkcionisanje organizma, ali njihove potrebe zavise od različitih faktora, uključujući telesnu masu, uzrast, zdravstveno stanje i nivo fizičke aktivnosti. Zbog toga nije dobro slepo da pratite trendove i pretpostavljate da je dodatni unos svima potreban.
Stres ne utiče samo na raspoloženje, već i na varenje
Jedan od zanimljivijih delova razgovora odnosio se na vezu između stresa i digestivnog sistema. Često razmišljamo o tome šta jedemo, ali mnogo ređe obraćamo pažnju na okolnosti u kojima jedemo. Dr Marina Luketina Šunjka objasnila je da ni kvalitetna hrana ne mora da donese očekivanu korist ako je jedemo u stanju stalne napetosti.
"Mi možemo savršeno pojesti neverovatno dobru, kvalitetnu domaću hranu, ali biti u stresu i ne dozvoliti dobar proces varenja, dobru apsorpciju i hranjenje čitavog sistema", upozorila je.
Problem je i način života u kojem se obroci često svode na nekoliko zalogaja između obaveza. Preskačemo doručak, ručamo ispred računara, jedemo u žurbi i nastavljamo sa poslom bez predaha. Takve navike mogu da doprinesu tegobama sa varenjem, a stres može da utiče na rad digestivnog sistema i način na koji doživljavamo simptome.
Gastritis, kafa na prazan stomak i nepravilna ishrana
Dr Vladimir Sinicki govorio je i o učestalosti problema sa želucem među pacijentima koji dolaze na njegove preglede.
"Gastritis je jako čest. To je maltene bolest koju ima 80 odsto ljudi koji dođu kod mene na pregled. Ne računam decu", rekao je, iznoseći svoje iskustvo iz prakse.
Kao neke od faktora koji mogu da doprinesu želudačnim tegobama naveo je:
- stres,
- nepravilnu ishranu,
- preterano konzumiranje alkohola i
- ispijanje kafe na prazan stomak.
Ipak, važno je da se naglasi da procenat koji je lekar pomenuo predstavlja njegovo zapažanje iz sopstvene prakse, a ne podatak koji može da se primeni na celokupnu populaciju. Tegobe poput bola u stomaku, nadimanja, mučnine i gorušice mogu da imaju različite uzroke, pa ih ne treba automatski da ih pripisujete gastritisu.
U emisiji je otvorena i tema glutena. Iako pojedini ljudi imaju zdravstvene probleme povezane sa njegovim unosom, to ne znači da je gluten štetan za svakoga. Celijakija, alergija na pšenicu i necelijakijska osetljivost na gluten različita su stanja, zbog čega izbacivanje glutena iz ishrane bez jasnog razloga nije nešto što je potrebno svima.
Paraziti u organizmu: ne treba uzimati lekove na svoju ruku
Poseban deo razgovora posvećen je parazitima i načinima na koje mogu dadospeju u ljudski organizam. Dr Jelisaveta Kunosić govorila je o različitim parazitskim infekcijama, dok je nutricionistkinja podsetila da do infekcije može doći na više načina, između ostalog i konzumiranjem nedovoljno termički obrađene hrane.
"Bezbroj načina postoji da mi dođemo do bilo koje grupe mikroorganizama", navela je dr Marina Luketina Šunjka.
Ona je istakla i značaj raznovrsne ishrane i namirnica koje podržavaju zdravlje crevne mikrobiote.
"Da vodimo računa o svom gastrointestinalnom traktu, da se hranimo tako da naša ishrana bude raznolika, da ima fermentisanih proizvoda", savetovala je.
Parazitske infekcije mogu da izazovu različite simptome, u zavisnosti od vrste parazita i dela tela koji je zahvaćen. Ipak, nadimanje, umor ili problemi sa varenjem sami po sebi nisu dokaz da osoba ima parazite. Za postavljanje dijagnoze potrebni su odgovarajući pregledi i analize. Zbog toga preventivno uzimanje antiparazitskih lekova bez medicinske indikacije nije preporučljivo. Takvi lekovi nisu bez rizika i treba da ih koristite isključivo kada postoji razlog i preporuka lekara.
Šta zapravo treba da radimo za imunitet?
Iako su tokom emisije otvorene brojne teme, zajednička poruka bila je da zdravlje ne može da se sačuva jednim suplementom, namirnicom ili brzinskim rešenjem.
"Osnovno što se tiče imuniteta je dobar san, adekvatna ishrana", istakla je dr Kunosić.
To podrazumeva raznovrsne obroke, dovoljno odmora, fizičku aktivnost i pažnju prema signalima koje nam organizam šalje. Suplementi mogu da budu korisni kada za njima postoji potreba, ali ne mogu da zamene zdrave navike niti je dobro uzimati ih nekontrolisano. Možda je upravo to najvažnija lekcija iz razgovora lekara: umesto da neprestano tražimo način da dodatno pojačamo imunitet, trebalo bi najpre da prestanemo da zanemarujemo ono što mu je svakodnevno potrebno.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
(MONDO)