Bez obzira na to što smo kazaljke na satu pomerili za samo 60 minuta, tu promenu neki teško podnose.

Istraživanja pokazuju da prvog ponedeljka posle prelaska na letnje računanje vremena broj saobraćajnih nezgoda poraste oko sedam odsto, a da se tokom prva tri dana u sedmici posle prelaska na letnje računanje vremena broj srčanih napada povećava oko pet odsto, što se objašnjava povećanim stresom zbog gubitka jednog sata sna.

"Mnogim ljudima je potrebno nedelju dana da savladavaju promenu vremena. Uz to godinama imamo povećanje saobraćajnih udesa, kao i komplikacije prlikom operacija", rekao je poslanik Narodne partije Austrije (OVP) u Evropskom parlamentu Hajnc Beker.

I Gerhrad Kleš sa Instituta za Neurologiju Medicinskog fakulteta u Beču, takođe je upozorio da posebno deca i mladi, zbog prelaska na letnje vreme, zapravo moraju da pretrpe "mini džet leg".

"Naučna istraživanja pokazala su da 20 odsto populacije pati od zdravstvenih problema zbog menjanja sata", istakao je Pavel Svoboda (EPP), češki poslanik koji predvodi neformalnu radnu grupu od 70 poslanika Evropskog parlamenta, koji se zalažu za ukidanje direktive Evropske komisije o pomeranju kazaljkina satu dva puta godišnje zbog, kako navode, sve više dokaza o negativnom uticaju te prakse.

Da li se slažete sa njima?

Kako podnosite pomeranje sata?

U Srbiji je letnje računanje vremena uvedeno 27. marta 1983. godine. Od 1995. godine satovi su pomerani u poslednjoj sedmici septembra na osnovu odluka koje je donosila Vlada, a pre devet godina donet je novi zakon kojim je letnje računanje vremena usklađeno sa Evropskom unijom.

Pročitajte i ovo:

Kako se pravilno kaže: Pomerili sat ili pomeriti vreme