Zeleni venac pijaca istorija

  • Izdanje: Potvrdi
IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Urbana priča

"ZELENJAK" - OD MOČVARE DO NAJPROMETNIJE PIJACE: Da li znate po čemu je Zeleni venac dobio ime?!

Autor Sandra Krstanović
Autor Sandra Krstanović

Od nekadašnjeg beogradskog jezera do prometnog srca grada, ovo je razvojni put čuvenog "Zelenjaka".

Izvor: MONDO/Stefan Stojanović

Pre samo vek i po, prostor između današnje Brankove, Lomine, Reljine, Prizrenske i Sremske ulice, nalazila se bara u koju se slivala voda sa Terazija i Varoš kapije.

Ondašnja beogradska raja, na ovom močvarnom terenu lovila je morke i patke. Putopisci i putnici-namernici su ovaj deo grada izbegavali u širokom luku, zbog čopora pasa lutalica.

Možda će vas zanimati

U Miloševoj (Obrenović) Srbiji, varoš se “prelila” izvan kalemegdanskih zidina, a viđeniji trgovci, oficiri i činovnici počeli su da krče ovu oblast.

Na samom kraju bare nalazila se mehana “Manojlova bašta”.Pored kafane bio je lepo uređen vrt, gde su stajali čamci za vožnju po jezeru. To je bilo “uveselitelno mesto” – prvo izletište za Beograđane u koje su navraćala ondašnja gospoda činovnici na meze i čašu piva koje je ugostitelj nabavljao iz Zemuna.

Šireći Beograd, sredinom 19. veka, tadašnji upravitelj beogradske varoši, došao je na ideju da se čitava ova oblast do Savamale isuši, ne bi li se podigao nacionalni teatar.

Međutim, zbog podzemnih voda, teren je bio jako nestabiln, pa se od temelja, na mestu “Manojlove bašte”, nije dalje gradilo.

U Zarićevom planu Beograda iz 1878. godine slobodan prostor današnje pijace na Zelenom vencu označen je kao trg, a kasnije je pretvoren u park.

Početkom 20. veka prostor su “okupirali” trgovci i zanatlije iz unutrašnjosti kneževine. Prva skupština piljara Srbije održana je baš na Zelenom vencu davne 1918.

Pijaca Zeleni venac
Pijaca Zeleni venac
Izvor: Facebook/screenshot/Istorijski zabavnik

Kada je dve godine kasnije na ovom mestu izgrađena, za ondašnje vreme, izuzetno moderna tržnica narod ju je prozvao “kraljicom” pijaca.

Pijaca “Zeleni venac” je tada zahvatala i područje današnje autobuske stanice koja vodi za Zemun i Novi Beograd.

Roba je dopremana zaprežnim kolima, dok su imućniji prodavci mlečne proizvode, sveže voće i povrće dovozili kamionima. Tezge su u to vreme bile drvene, a pravili su ih sami prodavci.

Pijačna taksa se naplaćivala od količine prodate robe, a tržnica je u to vreme imala savremenu kontrolnu vagu.

Danas je “Zelenjak” najfrekventnija loka cija u gradu, gde svakodnevno, pešice, autobusom ili kolima prođe i po nekoliko stotina hiljada ljudi.

Početkom 2007. godine završeni su radovi na rekonstrukciji pijace “Zeleni venac”, pa je sa novim ruhom, ponovo najmodernija zelena tržnica na Balkanu.

Meka za ljubitelje dobre kapljice

Zeleni venac je oduvek je bio meka za ugostitelje i “sigurna kuća” za ljubitelje dobre kapljice. Kraj je bio poznat po nizu kafana – “Zeleni venac”, “Žirovni venac”, “Zlatno burence”, “Stari grad”, “Zlatna moruna”…

Upravo je u “Moruni” bilo zborno mesto pripadnika Mlade Bosne. Odatle su i krenuli za Sarajevo, gde su usmrtili Franca Ferdinanda.

Ime dobio po kafani iz 19. veka

Prvi zakupac objekta bila je jedna Nemica, gospođa Herman.

Ona je sa mužem šeširdžijom i troje dece došla u Srbiju u potrazi za boljim životom. Nažalost, njen muž se usput razboleo i umro.

Hrabra i jaka, Herman ga je sahranila i nastavila dalje. Kako je od muža naučila šeširdžijski zanat, pokušala je da se od toga izdržava u Beogradu.

Nije joj išlo, pa je zakupila kafanu od poznatog političara i značajnog ustavobranitelja – Alekse Simića.

Ova Nemica bila je veoma vredna i uredna, i njena kafana je brzo došla na dobar glas. Na spratu je držala sobe za noćenje.

Umesto naziva, ona je istakla limenu tablu sa vencem od zeleno obojenog lišća. Upravo tako je kafana dobila ime "Zeleni venac", a prema njoj i okolina.

Kafana je preživela oba svetska rata, a srušena je šezdesetih godina prošlog veka da bi se na njenom mestu podigla autobuska okretnica.

(Mondo)

Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.

Pročitajte i ovo

Inicijalizacija u toku...

Komentari 0

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

PRIČE IZ SRPSKIH ZATVORA

MONDO & EU