Porez na rentiranje stanova platilo je svega 2.000 stanodavaca, utvrđeno je poslednjim popisom. Ukoliko bi se Izmenama Zakonom o stanovanju ova oblast uredila, oporezivanje stanodavaca će se najverovatnije odraziti na kirije, koje će biti uvećane. Tako će se trošak preliti na stanare, tj. tih 20 odsto poreza će biti uračunato u kiriju. 

Izmene Zakona o stanovanju i uvođenje obaveze za profesionalne upravnike da dostavljaju podatke o rentiranim stanovima mogao bi da bude jedno od rešenja. Sa druge strane, u poreskoj upravi se razmatra uvođenje elektronskog registra.

"Problem je što se u zemlji Srbiji na žalost sve prebaci na podstanare, i plašim se da će tako biti i u ovom slučaju. Ja sam izneo predlog koji bi mogao biti zanimljiv, da država da 2 godine grejs period, i da niko ne plaća porez, što se tiče vlasnika stanova. Da se u tom periodu svi podstanarski ugovori overe, soleminizuju kod javnog beležnika, da se sve rangira kroz katastar i posle toga da se porez smanji na 10 odsto. Jer je bolje da se da manji porez i masovna naplata, nego ovako mi imamo 130.000 podstanara i 2.000 zakupaca, to nema smisla i tu i država gubi, kaže Milić Đoković za "Blic Biznis".

Ail on i upozorava da treba razlikovati one koji izdaju samo jedan stan i njima odrediti minimalan porez, od onih koji imaju 3, 5 i 10 stanova za izdavanje i kojima je to biznis, njima treba naplatiti kao da su firma.

"Ukoliko stanodavci prebace taj porez na podstanara, time se ne postiže ništa, samo se podstiče sivo tržište", upozorava on i dodaje:

"U Srbiji postoji nizak poreski moral. Ako prijavite, potpišete ugovor i registrujete, morate da plaćate porez na prihod, koji iznosi 20 odsto na prihod od davanja nepokretnosti u zakup. I dalje je zato u polusivivoj zoni i ne znamo koliko ima ukupno nekretnina koje se izdaju", objašnjava ekonomista Mihailo Gajić iz LIBEK-a, piše RTS.

Bonus video:

"STANOVI SU POSKUPELI JOŠ PRE NALETA RUSA" Stručnjak objašnjava: Zbog čega nagli pad cena NE IDE U NAŠU KORIST?  Kurir televizija

(Mondo/RTS, Blic)