Narodna banka Srbije menja dva važna zakona kojima se reguliše poslovanje bankarskog sektora i po svemu sudeći zateže odnos sa bankama. Prvi, koji garantuje zaštitu korisnika, iščekuju klijenti, ali ne i bankari. Drugi se bavi samim poslovanjem, akcionarima i poveriocima banaka. Pitanje koje se svima nameće je da li će nam poskupeti i rate za kredit.
Kada je reč o stambenim kreditima na novoodobrene kredite sa fiksnom i promenljivom kamatnom stopom primenjivalo bi se ograničenje koje odgovara prosečnoj ponderisanoj kamatnoj stopi za te kredite uvećanoj za 1/5 (20 odsto, 0,2 procentna poena).
"Budući da je zahvaljujući privremenoj meri NBS prosečna ponderisana kamata stopa na evro indeksirane stambene kredite oborena na 4,53 odsto (stanje u julu ove godine), to znači da prilikom odobravanja novih stambenih kredita nominalna kamatna stopa ne bi mogla da bude veća od 5,44 odsto", ističu iz NBS.
Kada je reč o postojećim kreditima sa promenljivom kamatnom stopom, na koje se odnosi privremena mera koja ističe u decembru ove godine, predloženo je da za njih važi ograničenje kamatne stope od pet odsto sve do 31. decembra 2026. godine (prelazna odredba Nacrta zakona), nakon čega bi i za ove kredite važilo ograničenje koje važi i za novoodobrene, prosečna ponderisana stopa uvećana za 20 odsto (0,2 procentna poena).
Da li će onda ova razlika u promilima uticati na rate?
"NBS, za još dve godine, praktično do kraja 2026. godine, produžava administriranje kamatnih stopa. Kakav će biti uticaj u tom trenutku, kada istekne ograničenje, to će zavisiti od preovladavajuće referentne kamatne stope u tom trenutku.
Znači, kolika će biti referentna kamatna stopa, koliki će biti tromesečni ili šestomesečni euribor od toga će zavisiti kolika će biti rata kredita. Ako je pretpostavka da idemo u pravcu smanjivanja kamatnih stopa, tendencija je, i centralna banka je verovatno to proračunala, da u momentu kada istekne ograničenje, da će tržišta ili generalno ekonomija u celini biti na tom nivou, gde će kamatne stope se vratiti u neki prihvatljiv nivo za zdrave ekonomije, a to su vrednosti od oko 1,5-2%", rekao je Nikola Stakić, profesor Univerziteta Singidunum.
Prema njegovim rečima, u ovom trenutku, dve godine unapred je teško proceniti.
"Moratorijum ističe krajem ove godine i NBS je to predvidela, zbog toga u pravom trenutku uvodi i ograničenje. Dakle, sa ovih negde 4,5%, postojao bi značajan prelazak sa administrativne na tržišnu stopu i to bi zaista uticalo na novčanike građana koji su uzeli stambene kredite. Donesena je zbog toga ta dodatna mera da se napravi vrsta tranzicije, da bi se građani eventualno na kraju lakše prilagodili tržišnim kamatama", kaže sagovornik.
On dodaje, da će i ova razlika u promilima uticati na to da dođe do blagog povećanja troškova kredita.
"To povećanje će opet biti manje nego kada bi bilo da smo direktno prešli na tržišne kamatne stope. Koliko tačno, zavisi od toga kakav je kome kredit. Može značajno da napravi razliku, naročito ako je na početku otplate kredita jer je udeo kamate u tom celokupnom procesu tada najveći", rekao je Stakić.
Gruba računica je da bi to, u zavisnosti od kredita moglo da bude do 12 odsto, odnosno oko 40 evra (na primeru kredita od 50.000 evra i uticaja na ratu, na period otplate od 25 godina i ako je klijent na početku otplate).
Vezenkov zabija nož u leđa Bugarima: Bomba u Eurobasket 2025, MVP Evrolige menja reprezentaciju?
Priveden bivši košarkaš Partizana i reprezentacije: Optužen za nasilje u porodici!
Igrao za Zvezdu i rekao najskuplje "ne" u istoriji evro-košarke! Jedan čovek mu se sada smeje zbog 12 miliona
Svetislav Pešić dobio dva strašna pojačanja: Još jača Srbija napada Dansku u Beogradu!
Bomba - Endi Marej novi trener Novaka Đokovića! Ceo svet ostao u šoku zbog odluke najvećeg svih vremena!