Preskakanje obroka može delovati kao bezazlena navika. Neki ljudi to rade zato što nemaju vremena da jedu, dok drugi namerno preskaču obroke u nadi da će tako da smršaju ili bolje da kontrolišu šećer u krvi.
Ali šta se zaista dešava u organizmu kada ne pojedemo jedan od uobičajenih obroka? I da li je preskakanje hrane dobro ili loše za nivo šećera u krvi?
Kako hrana utiče na šećer u krvi?
Kada jedemo, organizam razgrađuje hranljive materije kako bi mogao da ih iskoristi. Ugljeni hidrati imaju najveći uticaj na nivo šećera u krvi jer se tokom varenja pretvaraju u glukozu, koja zatim dospeva u krvotok.
Kada nivo glukoze poraste, pankreas počinje da luči insulin. Ovaj hormon omogućava glukozi da iz krvi pređe u ćelije, gde se koristi kao izvor energije ili skladišti za kasnije.
Kako glukoza ulazi u ćelije, nivo šećera u krvi počinje da pada, pa se smanjuje i lučenje insulina. Ako nivo šećera postane prenizak, pankreas luči drugi hormon glukagon. On šalje signal jetri da oslobodi uskladištenu glukozu i tako ponovo podigne njen nivo u krvi.
Na nivo šećera ne utiče samo hrana. Važni su i fizička aktivnost, određene bolesti i lekovi. Veće oscilacije šećera mogu se odraziti na nivo energije, raspoloženje i osećaj gladi, dok dugoročno poremećena regulacija šećera može biti povezana sa povećanim rizikom od dijabetesa tipa 2.
Šta se dešava kada preskočite obrok?
Istraživanja ukazuju da posebno preskakanje doručka može da utiče na regulaciju šećera tokom ostatka dana.
Jedno istraživanje iz 2019. godine, sprovedeno na zdravim mladim muškarcima, pokazalo je da su oni koji su preskočili doručak imali znatno viši nivo šećera u krvi nakon ručka nego u danima kada su doručkovali.
Preskakanje doručka može da poremeti metabolizam glukoze i dovede do većih oscilacija šećera u krvi. Takođe je povezano sa povećanim rizikom od predijabetesa i dijabetesa tipa 2.
Istraživanje iz 2020. godine pokazalo je i da preskakanje doručka može da pogorša kontrolu šećera kod osoba koje već imaju dijabetes tipa 2. Preskakanje ručka ili večere takođe može imati uticaj, ali se on u navedenim istraživanjima pokazao manje izraženim nego kod preskakanja doručka.
Nije isto povremeno preskočiti obrok i praktikovati post
Važno je napraviti razliku između nasumičnog preskakanja obroka i namernog, strukturiranog posta. Povremeni post podrazumeva unapred određeni period tokom kojeg se ne unosi hrana. Kada se pravilno sprovodi, pojedini oblici ovakvog režima ishrane mogu imati pozitivan uticaj na regulaciju šećera u krvi.
Istraživanja sugerišu da vreme kada jedemo, odnosno usklađivanje obroka sa prirodnim dnevnim ritmom organizma, takođe može imati ulogu u regulaciji šećera.
Jedan od pristupa je rano vremenski ograničeno hranjenje, odnosno režim u kojem se hrana unosi tokom određenog dela dana, dok se u ostatku dana posti. Pojedine studije ukazuju na moguće koristi ovog režima.
Ipak, rezultati istraživanja nisu potpuno jednoznačni. Dok neka pokazuju da određeni režimi posta mogu biti efikasniji od standardnih dijeta kada je u pitanju snižavanje šećera u krvi, druga istraživanja navode da klasične dijete mogu imati sličan efekat. Zbog toga je potrebno još istraživanja kako bi se preciznije utvrdilo kako različiti oblici posta utiču na kontrolu šećera u krvi.
Šta možete da uradite umesto nasumičnog preskakanja obroka?
Ako želite da bolje kontrolišete nivo šećera u krvi, važno je da način ishrane prilagodite svom zdravstvenom stanju. Posebno je važno da se osobe koje imaju dijabetes o promenama u režimu ishrane posavetuju sa lekarom.
Povremeno preskakanje obroka kod zdrave osobe neće nužno izazvati dramatične promene šećera u krvi, ali redovniji i dosledniji raspored obroka može biti korisniji za njegovu kontrolu, naročito kod osoba sa dijabetesom.
Nekoliko navika može pomoći:
- Dan započnite doručkom koji sadrži proteine i vlakna, jer takav obrok može doprineti stabilnijem nivou šećera
- Ugljene hidrate kombinujte sa proteinima i vlaknima, koji mogu usporiti varenje i pomoći u održavanju stabilnijeg nivoa šećera
- Pokušajte da imate relativno ujednačen raspored obroka tokom dana
- Izbegavajte kasne večernje obroke, jer je kasnije unošenje hrane povezano sa lošijom regulacijom šećera i većim rizikom od određenih zdravstvenih problema
- Ako razmišljate o povremenom postu zbog kontrole šećera u krvi, prvo razgovarajte sa lekarom
Kada treba obratiti pažnju?
Problemi sa regulacijom šećera mogu dovesti do hipoglikemije, odnosno preniskog nivoa šećera u krvi, ili hiperglikemije, kada je šećer previsok.
Simptomi na koje treba obratiti pažnju uključuju:
- drhtavicu i slabost
- ubrzan rad srca
- hladan znoj ili pojačano znojenje
- izraženu glad
- nervozu ili anksioznost
- zbunjenost ili neuobičajeno ponašanje
- glavobolju ili vrtoglavicu
- zamućen vid
- otežan ili zamućen govor
- pospanost
- izrazitu žeđ i učestalo mokrenje
Veoma nizak nivo šećera u krvi može, u težim slučajevima, dovesti do napada, gubitka svesti, kome, pa čak i smrti. Ako imate ozbiljne simptome ili sumnjate na problem sa regulacijom šećera u krvi, potrebno je potražiti medicinsku pomoć.
Preskakanje obroka, a posebno doručka, može imati negativan uticaj na regulaciju šećera u krvi. To ne znači da će povremeno preskakanje jednog obroka kod zdrave osobe automatski izazvati problem, ali istraživanja pokazuju da redovno preskakanje doručka može uticati na odgovor organizma na hranu kasnije tokom dana, piše 24sata.hr.
Sa druge strane, strukturirani režimi poput povremenog posta mogu imati određene metaboličke koristi, ali rezultati istraživanja nisu jednoznačni i takav režim nije isto što i nasumično preskakanje obroka.
Ako želite da promenite način ishrane zbog regulacije šećera u krvi, naročito ukoliko imate dijabetes ili uzimate terapiju, najbolje je da se prethodno posavetujete sa zdravstvenim stručnjakom.
· Reaguj