Prema rečima Tima Spektora, profesora genetske epidemiologije na King's College London, izbor doručka kod većine nas veoma je ograničen. U mnogim delovima sveta prvi obrok više liči na ono što bismo inače jeli za ručak ili večeru.
Spektor naglašava da zdrav doručak ne znači jedno savršeno jelo. Mnogo je važnije da tokom nedelje unosimo raznovrsne namirnice. Što je ishrana bogatija, to je bolje za crevni mikrobiom. Britansko udruženje dijetetičara ističe značaj hrane bogate vlaknima (poput integralnog hleba i ovsa), kao i proteina (jogurt, jaja, mahunarke), uz obavezno uključivanje voća i povrća.
Da li je vreme doručka važno?
Tim Spektor smatra da svako ima svoj ritam ishrane. Neki vole da jedu ranije, neki kasnije, a oba pristupa su sasvim normalna. Ključno je da se odmaknemo od univerzalnih pravila. Ipak, savetuje da između večere i prvog obroka sledećeg dana napravimo pauzu od 12 do 14 sati, što pogoduje radu crevnih bakterija. To može da znači i raniju večeru i doručak, ali i kasniji obrok uveče uz pomeranje doručka ili njegovo preskakanje.
Ako su jutra stresna, bolje je ponekad da sačekate do podneva i pojedete kvalitetan obrok, nego na silu da ubacite nešto brzinsko. Osnova zdravlja je ipak celokupan način života i redovan unos voća i povrća.
Koliko su zdravi naši omiljeni obroci za doručak?
Nova istraživanja pokazuju da skoro trećina ljudi za doručak bira pahuljice. Stručnjaci se slažu da one mogu da budu deo zdrave ishrane, ali je važno obratiti pažnju na sadržaj šećera, soli i masti. Najbolje je birati one bogate vlaknima i upoređivati nutritivne vrednosti na 100 grama, jer su preporučene porcije često nerealno male. Pahuljice sa mlekom, nezaslađenim jogurtom ili biljnim napitkom obogaćenim kalcijumom mogu biti dobar izvor minerala, a dodatak voća poboljšava ukus i povećava unos vlakana.
Drugi najpopularniji izbor je tost. Preporučuje se integralni ili hleb sa semenkama, bogat vlaknima i vitaminima B grupe. Zdravi dodaci uključuju puter od orašastih plodova, jaja, sir, avokado, pečurke i voće.
A šta je sa sokovima? Čaša od 150 ml nezaslađenog soka ili smutija računa se kao jedna porcija voća ili povrća, bez obzira na to koliko se popije. Ipak, stručnjaci često nisu za sokove, jer ne sadrže vlakna, a prirodni šećeri brzo dospevaju u jetru, slično kao kod slatkiša. Mnogo bolji izbor su sokovi od povrća, iako su i dalje najzdravije cele, neprerađene namirnice.
Ako pijete smuti ili sok, preporučuje se da ga pijete kroz slamku kako biste smanjili kontakt zuba sa kiselinama i šećerima. Nakon toga isperite usta vodom, ali izbegavajte pranje zuba odmah nakon konzumacije kiselih napitaka, jer to može da ošteti gleđ. Najsigurniji izbor uvek ostaje voda.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
(MONDO)
