Da li ste znali da u proseku svaka deseta osoba tokom života u nekom trenutku ima kamen u bubregu? Ako je i vas snašla ta muka, ili se u porodičnoj anamnezi javlja nefrolitijaza (kamen u bubregu), evo male pomoći - o ishrani koja je najbolja prevencija ovog stanja razgovarali smo sa Anom Todorović, nutricionistom Doma zdravlja Savski venac.

Kamen u bubregu (renalni kalkulus) je čvrsta masa sačinjena od kristala. Kamen se najčešće formira u bubrezima, ali se dešava da se razvije i u drugim delovima urinarnog trakta, koji se sastoji od bubrega, uretera (mokraćovoda), mokraćne bešike i uretre (mokraćne cevi).

Kamen u bubregu možete imati godinama, a da toga uopšte ne budete svesni, ali kada se "pokrene"… pakao koji sledi smatra se jednim od najbolnijih stanja u medicini.

Uzroci ove pojave mogu biti različiti, što utiče i na tip kamena koji se stvara. Ukoliko vaš lekar posumnja na ovaj problem, uputiće vas na različite analize krvi i urina, da bi se utvrdilo koja je vrsta kamena u pitanju. A kad dobijete rezultate, trebalo bi da promenite način ishrane jer je to najbolja prevencija.

"Opšta preporuka kada su u pitanju nefrolitijaze, dakle, bubrežni kamenac i pesak, je smanjen unos soli, redukovan unos belančevina - mesa, ribe i jaja, i pojačan unos tečnosti. Često se dešava da ljudi ne unose dovoljno tečnosti, ili da tokom dana piju pretežno kofeinske napitke i gazirana pića, što sve doprinosi stvaranju peska, a zatim i kamena, kod osoba koje su tome sklone. Vrlo često ljudi gotovo uopšte ne piju običnu vodu, ili je ne piju u dovoljnoj količini, i to je ozbiljan faktor rizika za formiranje kamena", kaže Ana Todorović za MONDO.

Da bi se pacijentu dala ispravna konkretna preporuka za ishranu, neophodno je utvrditi koja se vrsta kamena stvara.

Najčešće se javljaju kalcijum-oksalatni kamenci, slede fosfatni, uratni i relativno retko cistinski kamenci koji se javljaju kod nasledne bolesti cistinurije, kod koje je pojačano izlučivanje aminokiselina (cisteina, arginina, lizina i histidina). Kod ovog tipa kamena, cistin, kiselina koja se prirodno nalazi u organizmu, iz bubrega dospeva u urin i stvara probleme.

Kada se na osnovu simptoma posumnja na postojanje problema, ili se ultrazvučnim pregledom utvrdi postojanje kamena, sledeći korak su analize krvi i urina, na osnovu kojih će biti određen tip kamena, da bi lekar mogao da odredi odgovarajuću terapiju i napravi dalji plan lečenja, a zatim se pacijent upućuje kod dijetetičara - nutricioniste koji će preporučiti odgovarajuću ishranu.

"Najčešći su kalcijum-oksalatni kamenci, koji su često uslovljeni disbalansom u radu paratiroidne žlezde, i rešavanje tog problema je onda osnov lečenja. Osim toga, uzimanje prekomernih količina vitamina D u formi suplemenata, kao i vitamina C, takođe pogoduje nastanku ovog tipa kamena.

U takvim slučajevima, redukuje se unos zelenog lisnatog povrća, spanaća, blitve, zelja, koji su bogati oksalatima. Preporučuje se da se tvrdi beli delovi ovog povrća, koji se nalaze na sredini, iseku i ne koriste prilikom pripreme hrane, jer je u njima sadržaj oksalata veoma visok.

Neophodno je smanjiti unos cvekle, koštunjavog i jagodičastog voća, a na 'crnoj listi' su i čokolada, mleko i sirevi.

Ako se preteruje, ove namirnice su faktori rizika za pojavu kalcijum-oksalatnih kamenaca, a ukoliko je potvrđeno da se formira kamen ovog sastava, te namirnice zaista treba strogo izbegavati", kaže nutricionista.

Dodatni problem trenutno stvara i činjenica da sada svi zbog epidemije korona virusa pokušavamo da ojačamo imunitet, između ostalog i pojačanim unosom vitamina D i C…

"Sada se koriste jako velike količine vitamina C, ide se čak i do dva grama, što je opravdano u kontekstu zaštite od korona virusa, ali može da napravi problem kod osoba koje su sklone stvaranju peska i kamena u bubregu, što je takođe stanje koje nimalo nije naivno", kaže sagovornica našeg portala.

Ukoliko ste skloni stvaranju kamena, ili imate porodičnu istoriju ovog stanja, trebalo bi da se držite prirodnih izvora vitamina C, a da izbegavate suplemente. Organizam prirodan oblik vitamina C lakše metaboliše, dok se onaj iz suplemenata teže izlučuje ukoliko postoji višak.

Dakle, ako ste skloni stvaranju peska ili kamenta, voće i povrće su definitivno bolji izbor nego vitamin C u tabletama, jer je procenat ponovnog stvaranja kamena kod osoba koje su već imale taj problem od 50 do čak 70 odsto.

"Kamen se češće javlja kod muškaraca, koji ga teže i izbacuju, a upravo su muškarci ti koji će radije popiti vitamin C iz 'teglice', nego što će se pozabaviti ishranom i postarati se da unose dovoljno voća i povrća", kaže Ana Todorović.

Osobe kod kojih je potvrđeno formiranje kalcijum-oksalatnog kamena mogu da jedu žitarice, meso, mlečne proizvode trebalo bi da smanje, kiselo mleko i jogurt su u redu, ali bi trebalo da izbegavaju jake sireve.

Na raspolaganju im je svo povrće osim tamnozelenog lisnatog i cvekle, kupus i šargarepa su dobri, ali itu ma jedna "začkoljica":

"Iako je sad 'sezona' turšije i zimnice, ako ste skloni stvaranju peska i kamena u bubregu, trebalo bi da se ukiseljeno povrće dobro ispere pre konzumiranja, zbog soli, ali i konzervanasa koji se koriste u pripremi zimnice, koji takođe mogu doprineti stvaranju kalcijum-oksalatnog kamenca."

Sada se preporučuje i vitamin D, jer jača imunitet, ali višak ovog vitamina u organizmu može da izazove ozbiljne probleme.

"Otkako je počela epidemija korona virusa, mnogo ljudi uzima suplemente na svoju ruku, vitamin D verovatno sad koristi svaki drugi čovek, i on jeste odličan kao imunomodulator, ali bi se pre uvođenja suplemenata koji ga sadrže u visokim dozama ipak trebalo konsultovati sa lekarom.

Za razliku od nekih drugih vitamina, moguće je predozirati se vitaminom D, ponekad čak i u meri da dođe do intoksikacije.

Zato je jako važno da se odredi odgovarajuća doza vitamina D, a to može da kaže samo lekar, na osnovu nivoa ovog vitamina u organizmu.

Zbog toga bi trebalo pre uvođenja suplemenata D vitamina odrediti serumsku koncentraciju u krvi. Samo na osnovu toga, ukoliko se utvrdi da postoji nedostatak, lekar može da odredi dnevnu dozu.

Postoje opšte preporuke za uzimanje vitamina D sada u vreme epidemije korona virusa, ali samo ukoliko se uradi ova analiza može da se proceni da li nekome trebaju tri ili 15 kapi ovog vitamina", objašnjava Ana Todorović.

Da ne bi došlo do predoziranja, i kad je o vitaminu D reč prirodni izvori su bolja opcija od suplemenata. Zimi situaciju dodatno komplikuje i to što nema sunca, pa je apsorpcija D vitamina slabija, ali prirodno rešenje je pojačavanje unosa namirnica koje ga sadrže u većim količinama - masnije ribe, pre svega lososa, skuše, haringe.

Osim ribe, dobar izvor je i masnija pavlaka, ali tu treba biti umeren u količini, jedna kašičica je sasvim dovoljna.

"Puter je takođe dobar izvor vitamina D, ali ako se preteruje povećava se rizik od nastanka povišenog holesterola, a posledično i od kardiovaskularnih problema koji su najčešći uzrok smrtnosti kod nas", upozorava nutricionistkinja.

Što se napitaka tiče, takođe postoje neke stvari na koje treba obratiti pažnju.

Kafa, recimo, jeste diuretik, ali ima dosta jedinjenja koja mogu povećati rizik od stvaranja peska i kamena u bubregu.

"Količinu kafe tokom dana bi trebalo ograničiti, a preporučuju se diuretski čajevi, uvin čaj, čaj od peršuna, kao i negazirane vode. Ali, trebalo bi da proverite sa lekarom koja je u vašem slučaju najbolji izbor. Ukoliko pijete negazirane mineralne vode, birajte one koje imaju najmanje suvog ostatka, taj podatak navodi se u sastavu vode, i menjajte proizvođača povremeno, da ne bi došlo do zasićenja određenim materijama, jer svaka flaširana voda ima specifičan mineralni sastav", savetuje Ana Todorović.

Kod kalcijum-fosfatnih kamenca, preporuke za ishranu se razlikuju. U tom slučaju treba smanjiti unos ribe, žumanca, mlečnih proizvoda i proizvoda od integralnih žitarica jer one sadrže dosta fosfata.

Uratni kamenci uslovljeni su pojačanim unosom materija koje sadrže purine, krajnje metabolike namirnica kao što su crveno meso, plodovi mora, pasulj, badem, kikiriki, pečurke, alkohol i konzervirana hrana, i to treba izbegavati.

"Nastanku uratnih kamenaca skloni su ljudi koji imaju giht, poremećaj metabolizma uree, mokraćne kiseline. Uz problem sa zglobovima, kod osoba koje pate od gihta, klinička slika često pokazuje i uratne kamence u bubrezima", objašnjava sagovornica našeg portala.

U tim slučajevima savetuje se pojačan unos tečnosti i potpuno isključenje alkohola, a kao i kod svih tipova bubrežnog kamenca, so bi trebalo svesti na minimum.

Važno je da pijete dovoljno vode, jer se time "ispira" urinarni sistem, i pesak koji se eventualno stvara izbacuje se pre nego što dostigne promer koji može da napravi ozbiljan problem.

Simptomi

A ako do toga ipak dođe, evo šta treba da znate:

Kada se kamen "pokrene", javljaju se takozvane bubrežne kolike i bol je gotovo neizdrživ. Ali, kamen u bubregu može "mirovati" godinama, bez simptoma, tako da osoba nije ni svesna da problem postoji.

Kada počne da se pomera, obično se prvo javlja bol lokalizovan u desnom ili levom delu leđa, ispod rebara, ili bol u abdominalnoj regiji. Kod muškaraca, bol se često širi i u penis i testise. Osim toga, simptomi mogu biti i krv u urinu (mokraća je crvena, ružičasta ili braon), mučnina i povraćanje, povišena temperatura, jeza, pojačana potreba za mokrenjem, praćena smanjenom količinom urina, kao i učestale urinarne infekcije.

Kamen ne ostaje zauvek u bubregu, a kada se pokrene i stigne do mokraćovoda, u najvećem broju slučajeva je preveliki, i kretanje ka bešici ostavlja posedice u vidu povreda i oderotina uretre, zbog kojih se u urinu pojavljuje krv.

Ponekad, kamen može sasvim zaustaviti protok urina, i to stanje zove se urinarna opstrukcija. Ukoliko potraje, velika je verovatoća da će se razviti i infekcija, a ako se infekcija zapusti, preti i trajno oštećenje bubrega. Ovo stanje zahteva hitan odlazak kod lekara.

Faktori rizika

Najznačajniji faktor rizika je izbacivanje manje od jednog litra urina tokom dana. Osim toga, na rizik utiče i pol, kamen se češće javlja kod muškaraca, a naročito je rizična grupa između 20 i 50 godina.

Rizik raste i ako ste već imali kamen, ili ako se to stanje javlja u porodičnoj anamnezi.

Značajni faktori rizika su i dehidratacija, gojanost, loše navike u ishrani, koja se zasniva pretežno na namirnicama koje su bogate proteinima, jako slanoj ili jako slatkoj hrani.

Stvaranju kamena u bubregu sklone su i osobe koje imaju poremećaj u radu paratirodine žlezde, i to oni kod kojih je ta žlezda hiperaktivna.

Pod povišenim rizikom su i osobe koje su imale gastrički bajpas, kao i one koje pate od zapaljenske bolesti creva.

Kada treba da se javite lekaru

Ukoliko imate tegobe umerenog intenziteta, javite se lekaru ako potraju duže od šest nedelja. Takođe, ako osetite snažan bol, primetite krv u urinu, dobijete temperaturu, imate jaku mučninu ili povraćate, morate otići kod lekara bez odlaganja, da bi se utvrdilo da li su vam potrebni lekovi ili primena drugih terapijskih metoda koje bi vam pomogle da izbacite kamen. Iako ovo stanje jeste vrlo bolno, dešava se da pacijenti sami izbace kamen. Protiv bolova obično se uzimaju lekovi koji se mogu kupiti i bez recepta, na bazi acetaminofena, ibuprofena ili naproksena. Jako je važno da kad se kamen pokrene sasvim prestanete sa konzumacijom alkohola. Ukoliko je moguće, kamen koji ste izbacili trebalo bi odneti na analizu, da biste mogli da sprovedete odgovarajuće mere prevencije. Redovnim laboratorijskim analizama urina, pridržavanjem saveta lekara i plana ishrane koji vam je preporučio nutricionista smanjujete rizik da se kamen ponovo stvori što se kod 50 do 70 odsto ljudi koji su imali kamen u bubregu dešava u roku od deset godina.

Kako se leči kamen u bubregu

Ukoliko je kamen manjeg promera, obično se izbacuje spontano, a preporučuje se unos većih količina tečnosti.

Ako je prečnik kamena veći od 8 ili 9 milimetara, gotovo je izvesno da će se zaglaviti u mokraćovodu ukoliko se pokrene. U tim slučajevima primenjuju se različite terapijske metode koje bi trebalo da taj kamen razbiju: ekstrakorporalna litotripsija (razbijanje kamena udarnim talasim), ureterolitotripsija (uvodi se specijalni instrument u ureter ili bubreg i kamen se razbija), perkutana nefrolitotomija (instrument se preko kože uvodi u bubrežnu karlicu i razbija se kamen).

Operativno lečenje primenjuje se relativno retko, uglavnom u slučajevima u kojima je promer kamena veći od tri centimetra.

Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.