Prilikom izvoza za Hrvatsku, za rebrasti čips sa ukusom paprike od 150 grama čačanskog proizvođača "Chips way" utvrđeno je da sadrži nedozvoljenu količinu akrilamida. Šta je akrilamid, koji je pronađen u čipsu proizvedenom u Srbiji? U kojim namirnicima ga još ima i koja količina je štetna za zdravlje, objasnile su u "Jutru" na Prvoj stručnjak za ishranu Svetlana Stanišić i nutricionistkinja Milka Raičević.

"Znamo da je akrilamid štetan. Može da bude neurotoksičan, nije dobar za trudne žene, za malu decu zbog male telesne mase i najčešće se nalazi u preprženoj ugljenohidrantnoj hrani, u čipsu, pečenom krompiru, pomfritu. Nalazi se u prepečenom hlebu, biskvitima. Glavni izvori su čips i pomfrit, to treba ograničiti u ishrani", rekla je Svetlana Stanišić.

"Ovde je utvrđena veća količina od dozvoljene. Sigurno se negde preteralo kad je u pitanju temperatura ili ulje na kom se čips tretira. Ono što je ovde problem, to je što je on 28 godina prisutan na našem tržištu. Statistike stalno pokazuju da su nam deca sve više ugrožena. Čips je naprisutnija grickalica. Ja se kao majka, baka i stručnjak pitam imamo li prava da stalno žmurimo? Edukacija koja je krenula zahvaljujući vama, medijima, došla je iz Evropske unije koja je ustanovila prekršaj. Kada se vratimo unazad, koliko taj čips postoji kod nas? Koliko je on štete naneo onome ko ga je konzumirao? Moramo da dižemo svest koliko je bitna zdrava ishrana i koliko jedete na svoju odgovornost. Moram da kažem da je roditelj odgovoran za ishranu svog deteta", rekla je Milka Raičević.

Da li je prepečen hleb štetan?

"Što se tiče prepečenog hleba, nivo akrilamida u njemu su u nekoliko stotina mikrograma, a nivoi u pomfritu i čipsu mogu da budu od 2.500 do 5.000 mikrograma. Razlika je drastična. Postoji i druga razlika, a to je da ljudi koji koriste čips, imaju specifičan način života. Sigurno da pomfrit neće jesti sa jogurtom, jer se pokazalo da akrilamid može da pomogne dobrim bakterijama u crevima, ali ko to kombinuje sa jogurtom? S druge strane, ako jedete dosta salate, voće i povrća, ti antioksidansi mogu do neke mere da neutrališu efekte slobodnih radikala, ali ko se tako hrani? Poenta je u životnom stilu koji uključuje brzu hranu, hranu iz friteze, prepečno meso sa roštilja, sedenje pred televizorom, pušenje. Kad sve to stavite zajedno, to ne može da bude uporedivo sa nekim ko popije tri, četiri kafe, a jede mnogo voća i zdravu hranu", rekla je Svetlana Stanišić.

Šta treba da uradimo?

"Treba dati prioritet sirovoj hrani, hrani u izvornom obliku. To je povrće, a zatim voće. Kada to primenimo, onda će biti manje štetnosti. Taj čuveni limun koji isto tako treba da bude prisutan preko svakog mesa, a ne samo preko ribe, može da nam spasi glavu. Velike su greške kad svesno nešto radimo", rekla je nutricionistkinja Milka Raičević.

BONUS VIDEO:

ISHRANA Kurir TV

(MONDO)