Kriza zbog korona virusa uzdrmala je svetsku ekonomiju, zbog čega su građani sve više u dilemi u kojoj valuti je najbolje čuvati novac, šta je najsigurnije i da li je u ovom trenutku dobro kupovati dolare, evre ili druge strane valute
Kako za MONDO potvrđuju iz Narodne banke Srbije, korona kriza jeste uticala na svetske valute, ali se očekuje da će se već u drugoj polovini ove godine situacija vratiti na staro, a pod uslovom da se pandemija stavi pod kontrolu.
Prema rečima ekonomskih stručnjaka, očekivanja su da bi ove godine evro mogao da ojača u odnosu na američki dolar, dok se istovremeno zlato, ali i pojedine valute kao što su japanski jeni, često smatraju sigurnim opcijama.
Iz Narodne banke Srbije kažu za MONDO da je trenutna situacija u svetu, u poređenju sa početkom 2020. godine i pojavom virusa, u određenoj meri izvesnija zbog distribucije vakcina, što u ovom trenutku igra ključnu ulogu u globalnom oporavku.
"Očekuje se povratak globalnog BDP-a na pretkrizni nivo do kraja ove godine, a dinamičniji oporavak ekonomske aktivnosti se očekuje od drugog kvartala godine. Ipak, treba imati na umu da određeni rizici, pre svega vezani za distribuciju vakcina, efikasnost vakcina i pojavu novih sojeva virusa, postoje i dalje. U tom smislu, može se očekivati da će investitori zadržati dozu opreznosti i u narednom periodu“, kažu iz ove ustanove.
Tokom kriznih i neizvesnih perioda, obično dolazi do jačanja tzv. "valuta sigurnog utočišta", kao što su švajcarski franak i japanski jen, kažu iz Narodne banke.
"Kada pojedinac donosi odluku u kojoj valuti treba da štedi, treba da vodi računa o svojim potrebama i pratećim rizicima. Dok će velikom penzionom fondu odgovarati da plasira sredstva u na primer švajcarski franak, čak i po negativnoj kamatnoj stopi, pre svega i zbog regulative koja obično ovim investitorima nameće ulaganje u sigurnu aktivu, za pojedinačnog štedišu to možda neće biti finansijski isplativa odluka“, kažu iz Narodne banke.
Podsećaju da Narodna banka Srbije ne daje preporuke o valutama u kojima treba štedeti, jer takva odluka zavisi od ličnih opredeljenja svakog pojedinca, ali potvrđuju da je poslednjih osam godina štednja u domaćoj valuti isplativija od štednje u evrima, koja čini najveći deo devizne štednje.
S druge strane, srpski ekonomisti kažu da se ove godine očekuje da će evropska ekonomija rasti i da će evro ojačati u odnosu na dolar za 1,3 odsto. Po tom gledištu, najbolje bi bilo investirati u evro bar u jednom delu štednje.
"Američki dolar je glavna rezervna valuta u svetu i pogodan je za one koji primaju prihode u ovoj valuti kako bi uštedeli. Mnogi smatraju da je američka privreda kao balon koji može lako da pukne i da je zato štednja u dolarima uvek rizična, ali teško da će SAD da izgubi svoju ekonomsku poziciju koju ima. S druge strane, očekuje se da će evro brže rasti nego američka valuta. Evro je je zauzeo svoje mesto u zlatnim i deviznim rezervama, pa se često preproučuje prebacivanje štednje u eurima uz primenu kratkoročnih depozita“, kaže ekonomista Vladan Vuković.
Moguće je koristiti popularne i pouzdane strane valute u slučaju kada postoji potreba za dugoročnim skladištenjem sredstava.
"Trebali biste izabrati stranu valutu uzimajući u obzir situaciju u globalnom tržištu, kao iu zemljama u kojima se te novčane jedinice izdaju. Kako se za sada predviđa, ruska rublja bi mogla da ojača, ali samo pod uslovom da sankcije Evropske unije oslabe, ali i da cena nafte bude odgovarajuća. Iako u Srbiji retko ko razmišlja o tome zbog različitih komplikacija, jen i juan mogu da budu dobar izbor za štednju“, kaže ekonomista Vladan Vuković.
Ipak, ono što je osnovno jeste da uvek treba štedeti u valuti u kojoj ćete više trošiti, jer bi sve drugo bio dodatni trošak.
"Tu najčešće govorimo o nacionalnoj valuti. Ako od štednje planirate da kupite nešto za dinare, nema razloga da pretvarate dinare u evre pa da ih štedite u evrima, i da posle podizanja novca pretvorite sve nazad u dinare.Tako ćete više trošiti para na konverziju nego što ćete zaraditi od kamatnih stopa. Ako vlasnik novca ne namerava iskoristiti uštedu za veliku kupovinu nekretnine ili automobila, onda se to može pretvoriti u zlato“, kaže naš sagovornik.
Zlato se koristi kao definitivan standard, ima stalnu likvidnost i dugi niz godina garantuje da neće izgubiti svoju vrednost.
"Zlato ima ulogu sigurne aktive, pa ova odlika naročito dolazi do izražaja u periodima krize, kada je prisutan posledični rast cene zlata. Iz ugla centralne banke, kao institucionalnog investitora, ovaj plemeniti metal služi kao garancija poverenja u centralnu banku, naročito u izazovnim vremenima, a uobičajeno služi i kao oblik zaštite od inflacije na duži rok. Takođe, s obzirom na to da je na ovaj oblik aktive teže uticati kroz politike kamatnih stopa različitih monetarnih vlasti, zlato omogućuje smanjenje rizika i očuvanje vrednosti investicija“, potvrđuju iz Narodne banke.
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.
