Lupanje srca nakon jela svako može da doživi drugačije. Jedni ga opisuju kao naglo ubrzanje pulsa, drugi kao jače kucanje srca, "bubnjanje" u grudima ili osećaj da srce na trenutak gubi ritam, odnosno preskače. Tegobe mogu da se jave odmah nakon obroka ili desetak minuta kasnije.
Osim što ovi osećaji svakako nisu prijatni, često su praćeni uznemirenošću, vrtoglavicom ili otežanim disanjem. Iako pojedinačne epizode obično ne ukazuju na ozbiljnu bolest, učestalo lupanje srca nakon jela je dobro pratiti.
Zašto srce može da ubrza rad nakon obroka?
Sama konzumacija hrane pokreće u organizmu niz procesa koji mogu privremeno da utiču na rad srca. Nakon jela, veća količina krvi se usmerava ka sistemu za varenje, gde počinje varenje i apsorpcija hranljivih materija. Kako bi odgovorilo na povećane potrebe, srce može da počne da radi nešto brže, što se ponekad oseća kao lupanje ili ubrzan rad.
Takođe je važna i veličina obroka. Što je on obilniji, to je veći napor koji organizam mora da uloži kako bi obezbedio adekvatan protok krvi do želuca i creva. Ovo može da bude praćeno privremenim skokom krvnog pritiska i izraženijom svesnošću o radu srca. Zbog toga se lupanje srca češće javlja nakon teških i zasitnih obroka nego nakon laganog doručka ili večere.
Težak ručak, slatkiši i kofein - ono što jedemo je važno
Jedno od mogućih objašnjenja zašto srce ubrzava rad nakon jela je sastav obroka. Određene namirnice mogu privremeno da utiču na rad kardiovaskularnog sistema i pojačaju osećaj kucanja srca. To se, pre svega, odnosi na veoma slatka jela, koja pogoduju naglim oscilacijama nivoa glukoze u krvi, kao i na jela bogata solju, koja može da utiče na zadržavanje vode u organizmu i krvni pritisak.
Značaj mogu da imaju i teško svarljivi, masni obroci, nakon kojih organizam mora da usmeri više energije na proces varenja. Lupanje srca se takođe primećuje nakon konzumiranja obroka sa puno ljutih začina koji sadrže kapsaicin, kao i nakon proizvoda bogatih kofeinom, kao što su kafa, jak čaj, energetski napici ili čokolada.
Lupanje srca može da bude i simptom alergije
Iako se o tome retko govori, uzrok lupanja srca nakon jela mogu da budu i alergije ili preosetljivost na hranu. Kada imuni sistem pogrešno prepozna sastojak hrane kao pretnju, pokreće odbrambenu reakciju i oslobađa supstance odgovorne za razvoj simptoma alergije.
Kao rezultat toga, pored svraba kože, koprivnjače, crvenila ili tegoba sa sistemom za varenje, može se javiti i ubrzano kucanje srca ili osećaj njegovog nepravilnog rada. Ako lupanje prate otežano disanje, oticanje jezika, usana ili grla, neophodna je hitna medicinska pomoć, jer to mogu da budu simptomi anafilaksije, odnosno najtežeg oblika alergijske reakcije.
Alkohol uz obrok i srčani ritam
Obratite pažnju i na alkohol, koji često prati obroke, naročito tokom druženja ili porodičnih proslava. Iako ga mnogi povezuju prvenstveno sa opuštajućim dejstvom, njegov uticaj na srce je znatno složeniji. Već godinama je poznato da veće količine alkohola mogu da izazovu privremene poremećaje ritma koji se javljaju nakon intenzivnog konzumiranja. Međutim, sve više podataka ukazuje na to da problem ne pogađa isključivo osobe koje zloupotrebljavaju alkohol.
U pregledu studija objavljenom u časopisu Journal of the American College of Cardiology, koji je obuhvatio skoro 900.000 ljudi praćenih tokom 12 godina, pokazano je da je svaka dodatna količina alkohola konzumirana dnevno povezana sa porastom rizika od atrijalne fibrilacije za 8 procenata. Atrijalna fibrilacija je najčešća trajna srčana aritmija i može da se manifestuje upravo lupanjem, osećajem "bubnjanja" u grudima ili nepravilnim kucanjem srca.
Kada lupanje srca nakon jela može da ukaže na bolest?
Dešava se i da lupanje srca nakon jela nije povezano sa samim obrokom, već sa bolešću koja ostaje nedijagnostikovana. Jedan od mogućih uzroka je hiperaktivnost štitne žlezde (hipertireoza). Višak hormona štitne žlezde ubrzava metabolizam i dovodi do toga da srce radi brže i snažnije reaguje na različite nadražaje, uključujući i one povezane sa varenjem.
Slične tegobe mogu da se jave kod osoba sa poremećajima srčanog ritma, koronarnom bolešću ili drugim oboljenjima kardiovaskularnog sistema. Lupanje srca se takođe primećuje u periodima hroničnog stresa i pojačane psihičke napetosti, kada se organizam nalazi u stanju povećane pripravnosti. Ponekad prati i bolesti respiratornog sistema, naročito ako su praćene otežanim disanjem ili osećajem nedostatka vazduha.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
(MONDO)
