Nakon nekih obroka sitost brzo prođe, dok nas nakon drugih satima prati osećaj prepunjenosti, nadutost u crevima i težina u želucu. Odakle dolazi taj nelagodan osećaj? Odgovor nije uvek očigledan i ne radi se samo o tome da "hrana stoji u crevima".
Ovakva ishrana usporava varenje
Za osećaj težine u crevima i želucu nakon jela najčešće nije odgovoran jedan sastojak, već kombinacija nekoliko faktora:
- velika količina masti,
- prženje,
- visoka kalorijska vrednost i
- niska nutritivna vrednost.
Takvi obroci se duže zadržavaju u želucu, a signale iz digestivnog trakta lakše doživljavamo kao prepunjenost, podrigivanje ili nelagodnost u gornjem delu stomaka.
Istraživanja o tzv. funkcionalnoj dispepsiji, odnosno ponavljajućem osećaju težine, brze sitosti i bola u gornjem delu stomaka bez jasnog uzroka, pokazuju da masni obroci pogoršavaju ove simptome i odlažu pražnjenje želuca.
Koje namirnice najčešće izazivaju osećaj težine u crevima?
Nije reč o pojedinačnim "zabranjenim" namirnicama, već o čitavim grupama jela. Najčešći krivci su:
- veoma masna mesa i suhomesnati proizvodi,
- jela pržena u dubokom ulju,
- brza hrana,
- instant obroci,
- teški sosovi i deserti na bazi pavlake,
- veoma obilni obroci konzumirani u žurbi.
Neke osobe loše tolerišu i iznutrice, masne mlečne proizvode ili jela koja kombinuju masnoću sa velikom količinom soli i aditiva. Ipak, neće svaki hamburger ili kobasica izazvati tegobe. Važni su porcija, tempo jela, doba dana i individualna tolerancija.
Lakše za creva i želudac - jednostavniji obroci i vlakna
Bolje se tolerišu manje masna, manje prerađena jela, kuvano povrće, voće, nemasno meso, jaja, fermentisani mlečni proizvodi, kaše ili pirinač u umerenim porcijama. Oni prolaze kroz digestivni trakt efikasnije od prženih i masnih jela.
Važnu ulogu igraju dijetalna vlakna. Njihova odgovarajuća količina podržava rad creva i ritam pražnjenja.
Studija u Journal of Food Science and Technology pokazuje da određene vrste vlakana poboljšavaju crevni tranzit i konzistenciju stolice. Ishrana zasnovana na povrću, voću i biljnim proizvodima doprinosi boljem radu creva. Međutim, svaka vrsta vlakana ne deluje isto. Mahunarke, velike porcije sirovog povrća ili nagli unos vlakana mogu da pojačaju nadutost, naročito ako ste ih ranije konzumirali malo.
Teško varenje i zatvor - ne mešajte pojmove
Teško varenje (indigestija) nije isto što i zatvor (opstipacija). Prvo označava osećaj prepunjenosti, nadutost ili mučninu nakon obroka. Zatvor se odnosi na probleme sa pražnjenjem, odnosno na retke, otežane stolice ili tvrdu stolicu.
Ova razlika je ključna. Ako se problem javlja nakon konkretnih jela, potrebno je da analizirate njihov sastav i veličinu. Ako dominiraju retka pražnjenja i hronični napor, treba da razmislite o hidrataciji, vlaknima, fizičkoj aktivnosti, lekovima i eventualnoj dijagnostici.
Kada tegobe sa crevima nakon jela treba da vas zabrinu?
Jednokratna težina nakon masnog ili obilnog obroka nije razlog za brigu. Konsultacija je neophodna ako se simptomi redovno vraćaju ili pogoršavaju. Obratite se lekaru ako se pojave:
- hronična nadutost,
- ponavljajući bol u stomaku nakon jela,
- osećaj sitosti već nakon male porcije,
- hronični zatvor,
- mučnina ili povraćanje,
- nenamerni gubitak težine,
- krv u stolici,
- simptomi koji se javljaju uvek nakon istih namirnica.
Ponavljajuće tegobe mogu da budu povezane ne samo sa ishranom, već i sa funkcionalnom dispepsijom, sindromom iritabilnog kolona (IBS), bolestima žučne kese, intolerancijama na hranu ili neželjenim efektima lekova. Ako se problem ponavlja, shvatite ga kao signal za ozbiljniju dijagnostiku, a ne samo da eliminišete namirnice iz ishrane.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
(MONDO)
