Novi tekst o bezbednosti u saobraćaju. Ograničenje brzine na 30 kilometara na čas u mnogim mestima u Srbiji ne postoji. Pročitajte tekst i recite nam šta mislite o tome.
/autor: Igor Velić/
Zakon o bezbednosti saobraćaja zonu 30 definiše kao deo puta, ulice ili naselja u kojoj je brzina kretanja vozila ograničena do 30 km/h i da mora biti obeležena propisanom saobraćajnom signalizacijom.
U stručnoj literaturi se može naći i sledeća definicija. Zona 30 je kompaktan i jasno ograničen deo urbanizovanog područja naselja ili grada, unutar kojeg je definisan poseban režim saobraćaja svih korisnika i posetilaca, uz ograničenje brzine motornih vozila do 30 km/h.
Realno stanje na terenu nam govori da u Srbiji zone 30 postoje samo kao mrtvo slovo na papiru, dok njihova primena izostaje. Postoji nekolicana primera u Srbiji gde je zona 30 obeležana samo saobraćajnom signalizacijom, dok uređenje prostora nije ni na vidiku.
Pravilnik o saobraćajnoj signalizaciji je definisao znak "početak zone 30" i znak "završetak zone 30".
Međutim, nije dovoljno samo postaviti znakove na granicama "zone 30" i očekivati da se uradilo ko zna šta veliko. Takve stvari su, nažalost, karakteristične za gradske i opštinske uprave širom Srbije. Primera radi, grad Bor nema formirane zone 30, kao što nema ni zone usporenog saobraćaja, biciklističke staze i trake, Katastar saobraćajne signalizacije, Strategiju zabezbednost saobraćaja itd.
Zona 30 podrazumeva drugačiji pristup rešavanju problema i drugačije oblikovanje saobraćajnog prostora uz primenu inovativnih, praktičnih i jednostavnih rešanja koja bi zadovoljila sve učesnike u saobraćaju i korisnike ovogprostora. Drugim rečima, uređenjem ove zone treba se fokusirati na čoveka i stvarim zahtevima i potrebama kojeimaju krajnji korisnici.
Da bismo došli do zadovoljavajućeg rešenja potrebno je sagledavanje celokupne ulične mreže ipreduzimanje niza saobraćajno-regulativnih, građevinskih, urbanističkih i arhitektonskih mera čiji bi cilj bioformiranja jedinstvenog i bezbednog prostora dostupnog za sve korisnike.
Pre projektovanja i formiranja zone 30 neophodno je uraditi niz istraživanja i analiza kao i detaljnu saobraćajn ustudiju. Ovakve stvari su jednostavno neophodne kako bi dobili zadovoljavajuće rešenje. Saobraćaj je dinamična stvar, te stoga zahteva konstantno praćenje i analiziranje. Idealno bi bilo projektovati takav sistem koji će greške ispravljati.
Koji bi bili argumenti za projektovanje zone 30 i šta ona donosi sa sobom?
Pre svega bi dobili multifunkcionalnost. Ulica je osnovni arhitektonski prostor grada, nije namenjena samo zakretanje motornih vozila već i za kretanja ostalih učesnika u saobraćaju (pešaka, biciklista...) i od nje zavisi život naselja i ljudi koji tu žive.
Bezbednost bi se podigla na viši nivo. Smanjenjem brzine, smanjuje se broj i posledice saobraćajnih nezgoda (pročitajte prethodni tekst o uticaju brzine na posledice saobraćajne nezgode).Takođe, smanjenjem brzine dolazi i smanjenje buke, emisije štetnih gasova, gužve, stresa itd.
Ovim konceptom smirivanja saobraćaja i humanog inženjeringa svakako dolazi do poboljšanje kvaliteta javnog prostora. Pojedini vozači će izbegaviti rute nakojima su zone 30 i odlučivati se za pešačenje i biciklistički saobraćaj.
Dok se u Evropi i svetu sistemski radi napromociji novih vrsta mobilnosti gde se prostor oblikuje kako bi podsticao kretanje drugih vidova prevoza (bicikl, električni trotinet, električne bicikle…), kod nas još nema snage, volje i želje da se saobraćajni problemi reše.
Prednost zone 30 koja je jako važna je to što i deci omugućava da koriste bicikl kao prevozno sredstvo. Po trenutno važećem Zakonu o bezbednosti saobraćaja, deci ispod 12 godina je zabranjeno da učestvuju u javnom saobraćaju, osim u zoni škole, zoni usporenog saobraćaja, zoni 30 i biciklističkim stazama.
Anketa
Da li su nam potrebne "Zone 30" u saobraćaju?
-
Da, korist je višestruka
55.71% (78)
-
Ne, to neće uticati na smanjenje nezgoda
37.86% (53)
-
Ne znam
6.43% (9)
Koliko trenutno gradova i opština u Srbiji nemaju zone usporenog saobraćaja, biciklističke staze i trake?
U većini tih gradova i opština tako nešto nije ni u planu. Samim tim, uvođenjem ovih zona stvorili bi se uslovi za bezbedno učestvovanje dece u saobraćaju.
Da bi se saobraćajni problemi širom gradova i opština u Srbiji počeli rešavati svakako su nam je potrebne razne vrste studija i istraživanja i preduzimanje građevinskih, saobraćajno-tehničkih, saobraćajno-regulativnih, arhitektonskihi urbanističkih mera.
Gradska uprava je javni servis svih građana, te je stoga dužna i u obavezi da rešava sve problem na svojoj teritoriji (komunalne, saobraćajne, urbanističke itd.). Na kraju se postavlja pitanje da li su naše gradske i opštinske uprave širom Srbije sposobne i spremne za ovako nešto? Da li imaju kadar koji je obrazovan i stručan da se pozabavip roblemima saobraćaja i uređenjem grada? Da li ljudi koji su zaduženi za rešavanje ove vrste problema prate inovativna i praktična rešenja koja se već odavno primenjuju u gradovima širom sveta?
Pitanja je svakako bezbroj,dok odgovori izostaju. Nama je u Srbiji potrebna revolucija ideja, projekata i inovativnih rešenja u oblasti saobraćaja. I davanje šanse mladim i stručnim ljudima.
/autor teksta: Igor Velić, master inž. saobraćaja, osnivač i urednik portala posvećenog bezbednosti saobraćaja www.sigurnestaze.com)
