Bezbednost u saobracaju sta su zone 30 u saobracaju

  • Izdanje: Potvrdi
IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

IMATE PRIČU? Javite nam se.

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

VAŽNA TEMA

Da li su nam potrebne "Zone 30" u saobraćaju? (ANKETA)

Novi tekst o bezbednosti u saobraćaju. Ograničenje brzine na 30 kilometara na čas u mnogim mestima u Srbiji ne postoji. Pročitajte tekst i recite nam šta mislite o tome.

Izvor: MONDO/Stefan Stojanović

/autor: Igor Velić/

Zakon o bezbednosti saobraćaja zonu 30 definiše kao deo puta, ulice ili naselja u kojoj je brzina kretanja vozila ograničena do 30 km/h i da mora biti obeležena propisanom saobraćajnom signalizacijom.

U stručnoj literaturi se može naći i sledeća definicija. Zona 30 je kompaktan i jasno ograničen deo urbanizovanog područja naselja ili grada, unutar kojeg je definisan poseban režim saobraćaja svih korisnika i posetilaca, uz ograničenje brzine motornih vozila do 30 km/h.

Realno stanje na terenu nam govori da u Srbiji zone 30 postoje samo kao mrtvo slovo na papiru, dok njihova primena izostaje. Postoji nekolicana primera u Srbiji gde je zona 30 obeležana samo saobraćajnom signalizacijom, dok uređenje prostora nije ni na vidiku.

Pravilnik o saobraćajnoj signalizaciji je definisao znak "početak zone 30" i znak "završetak zone 30".

Međutim, nije dovoljno samo postaviti znakove na granicama "zone 30" i očekivati da se uradilo ko zna šta veliko. Takve stvari su, nažalost, karakteristične za gradske i opštinske uprave širom Srbije. Primera radi, grad Bor nema formirane zone 30, kao što nema ni zone usporenog saobraćaja, biciklističke staze i trake, Katastar saobraćajne signalizacije, Strategiju zabezbednost saobraćaja itd.

Zona 30 podrazumeva drugačiji pristup rešavanju problema i drugačije oblikovanje saobraćajnog prostora uz primenu inovativnih, praktičnih i jednostavnih rešanja koja bi zadovoljila sve učesnike u saobraćaju i korisnike ovogprostora. Drugim rečima, uređenjem ove zone treba se fokusirati na čoveka i stvarim zahtevima i potrebama kojeimaju krajnji korisnici.

Da bismo došli do zadovoljavajućeg rešenja potrebno je sagledavanje celokupne ulične mreže ipreduzimanje niza saobraćajno-regulativnih, građevinskih, urbanističkih i arhitektonskih mera čiji bi cilj bioformiranja jedinstvenog i bezbednog prostora dostupnog za sve korisnike.

Pre projektovanja i formiranja zone 30 neophodno je uraditi niz istraživanja i analiza kao i detaljnu saobraćajn ustudiju. Ovakve stvari su jednostavno neophodne kako bi dobili zadovoljavajuće rešenje. Saobraćaj je dinamična stvar, te stoga zahteva konstantno praćenje i analiziranje. Idealno bi bilo projektovati takav sistem koji će greške ispravljati.

Koji bi bili argumenti za projektovanje zone 30 i šta ona donosi sa sobom?

Pre svega bi dobili multifunkcionalnost. Ulica je osnovni arhitektonski prostor grada, nije namenjena samo zakretanje motornih vozila već i za kretanja ostalih učesnika u saobraćaju (pešaka, biciklista...) i od nje zavisi život naselja i ljudi koji tu žive.

Bezbednost bi se podigla na viši nivo. Smanjenjem brzine, smanjuje se broj i posledice saobraćajnih nezgoda (pročitajte prethodni tekst o uticaju brzine na posledice saobraćajne nezgode).Takođe, smanjenjem brzine dolazi i smanjenje buke, emisije štetnih gasova, gužve, stresa itd.

Ovim konceptom smirivanja saobraćaja i humanog inženjeringa svakako dolazi do poboljšanje kvaliteta javnog prostora. Pojedini vozači će izbegaviti rute nakojima su zone 30 i odlučivati se za pešačenje i biciklistički saobraćaj.

Dok se u Evropi i svetu sistemski radi napromociji novih vrsta mobilnosti gde se prostor oblikuje kako bi podsticao kretanje drugih vidova prevoza (bicikl, električni trotinet, električne bicikle…), kod nas još nema snage, volje i želje da se saobraćajni problemi reše.

Prednost zone 30 koja je jako važna je to što i deci omugućava da koriste bicikl kao prevozno sredstvo. Po trenutno važećem Zakonu o bezbednosti saobraćaja, deci ispod 12 godina je zabranjeno da učestvuju u javnom saobraćaju, osim u zoni škole, zoni usporenog saobraćaja, zoni 30 i biciklističkim stazama.

Anketa

Da li su nam potrebne "Zone 30" u saobraćaju?

  • Da, korist je višestruka

    55.4% (77)

  • Ne, to neće uticati na smanjenje nezgoda

    38.13% (53)

  • Ne znam

    6.47% (9)

Da li su nam potrebne "Zone 30" u saobraćaju?

Rezultati

Koliko trenutno gradova i opština u Srbiji nemaju zone usporenog saobraćaja, biciklističke staze i trake?

U većini tih gradova i opština tako nešto nije ni u planu. Samim tim, uvođenjem ovih zona stvorili bi se uslovi za bezbedno učestvovanje dece u saobraćaju.

Da bi se saobraćajni problemi širom gradova i opština u Srbiji počeli rešavati svakako su nam je potrebne razne vrste studija i istraživanja i preduzimanje građevinskih, saobraćajno-tehničkih, saobraćajno-regulativnih, arhitektonskihi urbanističkih mera.

Gradska uprava je javni servis svih građana, te je stoga dužna i u obavezi da rešava sve problem na svojoj teritoriji (komunalne, saobraćajne, urbanističke itd.). Na kraju se postavlja pitanje da li su naše gradske i opštinske uprave širom Srbije sposobne i spremne za ovako nešto? Da li imaju kadar koji je obrazovan i stručan da se pozabavip roblemima saobraćaja i uređenjem grada? Da li ljudi koji su zaduženi za rešavanje ove vrste problema prate inovativna i praktična rešenja koja se već odavno primenjuju u gradovima širom sveta?

Pitanja je svakako bezbroj,dok odgovori izostaju. Nama je u Srbiji potrebna revolucija ideja, projekata i inovativnih rešenja u oblasti saobraćaja. I davanje šanse mladim i stručnim ljudima.

/autor teksta: Igor Velić, master inž. saobraćaja,  osnivač i urednik portala posvećenog bezbednosti saobraćaja www.sigurnestaze.com)

MONDO SERIJAL: BEZBEDNOST U SAOBRAĆAJU

Inicijalizacija u toku...

Komentari 15

Vaš komentar je prosleđen moderatorskom timu i biće vidljiv nakon odobrenja.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Voja

Mislim da 30 ogranicenje moze da koristi, negde, u nekim specificnim situacijama je verovatno i jedino resenje, ali postavljanje ovog ogranicenja bas na sve strane i to u svako vreme, mislim da nije bas najpametnije i verovatno se koristi zato sto je budzet prezauzet, cesto besmislenim, projektima povlascenih od pametnog uredjenja saobracaja. Takodje verovatno ljude koji odlucuju mrzi previse da misle, a i komlikovano je sprovesti bilo koju ideju sem najustaljenije i najprostije. Pre svega bi imalo smisla prosirenje prostora za pesake i bicikliste, koju bi potpomogao masovni projekat izgradnje podzemnih garaza, gde god je moguce. Dodatno bi ideja mogla biti da se postavi ogranicenje od 30 i jos uz dodatno jasno vidljivo upozorenja uz svaku skolu, ali samo u vreme dolaska, odlaska i velikih odmora. Svetlosni signal koji bi se aktivirao u bas ta odredjena vremena mislim da nije preterani problem postaviti i odrzavati, mada naravno sve diskutabilno po srpskim pravilima javno privatnog partnerstva. Ovako bi vozacu bilo jasno da postoji ozbiljan rezon za ovo usporenje i daleko bi lakse bilo ispostovati to. Trebalo bi zaista imati u vidu da mora i da se stigne na posao i da se radi i privredjuje u 21. veku. Treba nekako i da se puni budzet, bar u teoriji, iz koga bi trebalo finansirati pametna, opet u teoriji, resenja uredjenja saobracaja i svega drugog.

Serbia forever

Svaka jednosmerna ulica u gradu, treba biti zona 30, sa sve kamerama, koje snimaju ko ide brže od 40km/h.

titula

bolje i to nego ležeći

PRIČE IZ SRPSKIH ZATVORA

MONDO & EU