Jugoslovensko dramsko pozorište obeležava tekuću sezonu 2007/08. kao jubilarnu jer će se 3. aprila navršiti 60 godina od prve premijere tog teatra, drame "Kralj Betajnove" Ivana Cankara u režiji Bojana Stupice, izvedene 1948. godine.
Jugoslovensko dramsko pozorište obeležava tekuću sezonu 2007/08. kao jubilarnu jer će se 3. aprila navršiti 60 godina od prve premijere tog teatra, drame "Kralj Betajnove" Ivana Cankara u režiji Bojana Stupice, izvedene 1948. godine.
JDP je osnovan u Beogradu 1947. kao reprezentativno pozorište nove Jugoslavije (tadašnje FNRJ), zamišljeno da po stilu i estetici bude pandan slavnom Moskovskom hudožestvenom teatru.
Za prvog umetničkog rukovodioca imenovan je reditelj iz Zagreba Bojan Stupica, koji je dobio podršku od političara i vodećih kulturnih radnika da odabere najznačajnije umetnike iz svih pozorišnih centara Jugoslavije. Vrhunski glumci iz Zagreba, Novog Sada, Sarajeva, Splita, Ljubljane pozvani su da učestvuju u stvaranju novog teatra.
Koncept propisan od strane političara samo je uslovno poštovan, dok je u praktičnom radu od samog početka zagovarana umetnička sloboda i podržavan estetski kredibilitet reditelja i glumaca.
Stupica i kritičar Eli Finci postavili su temelje repertoara na visokom literarnom nivou.
Prve sezone prošle su u znaku svetske i domaće klasike, igrani su Čehov, Goldoni, Šeridan, Ostrovski, Lope de Vega, Gorki, Šo, Šekspir, Plaut, Rasin, Molijer, Ibzen, Lorka, kao i Cankar, Držić, Sterija, Jakšić i Nušić.
Medju rediteljima koji su stvarali slavu JDP-a novim i inventivnim tumačenjima klasične dramaturgije, uz Stupicu i Belovića, bili su Mata Milošević, Tomislav Tanhofer, Branko Gavela, Paolo Madjeli, Dejan Mijač, Stevo Žigon, Slobodan Unkovski, Haris Pašović. Na sceni JDP-a radili su i mnogi inostrani reditelji Jerži Jarocki, Georgij Aleksandrovič Tovstonogov, Karlos Medina, Vitalij Dvorcin…
Nezaobilazni deo istorije JDP-a su i veliki glumci, na početku Mira Stupica, Marija Crnobori, Rahela Ferari, Milivoje Živanović, zatim Ljuba Tadić, Branko Pleša, Stevo Žigon, a onda i sadašnja generacija prvaka.
Specifičan duh, značaj i prestiž JDP je imao i u vreme kada ga je Ćirilov u svojih 14 upravničkih sezona (od sredine 80-ih) ustoličio kao reprezentativno pozorište savremenog scenskog izraza u okvirima širim od bivše države.
Veoma težak period nastupio je od jeseni 1997. kada je glavna zgrada pozorišta stradala u požaru (17. oktobra). JDP je ostao bez velike scene, upravne zgrade, šminkernice, garderobe, kupatila, kluba... Celokupan rad preseljen je na malu scenu, popularni teatar "Bojan Stupica".
Ansambl se, srećom, nije razišao ni tokom dugotrajne rekonstrukcije, koja je konačno, zalaganjem novih gradskih vlasti Beograda, završena u proleće 2003. godine. Prva premijera u osavremenjenom i tehnološki odlično opremljenom teatru bila je predstava Sterijinih "Rodoljubaca" u režiji Dejana Mijača (23. maja).
Prethodno, u leto 2002. imenovani su sadašnji direktor JDP-a Branko Cvejić i umetnički direktor Gorčin Stojanović, koji su nastavili da neguju vrhunsku izvodjačku umetnost u ansamblu sa 60 članova, kao i otvorenost, hrabrost i ekskluzivnošt u izboru tema i materijala za predstave.
Uz mnoge nagrade na domaćim festivalima i uspehe na gostovanjima u inostranstvu, JDP je značajnu potvrdu za kvalitet svog rada dobio prijemom u stalno članstvo Unije evropskih pozorišta 2006. godine.
Tokom prošle sezone velika scena JDP-a dobila je ime "Ljuba Tadić", a otvorena je i treća scena "Studio" za eksperimenatlne i predstave mladih autora.
(Tanjug)
JDP je osnovan u Beogradu 1947. kao reprezentativno pozorište nove Jugoslavije (tadašnje FNRJ), zamišljeno da po stilu i estetici bude pandan slavnom Moskovskom hudožestvenom teatru.
Za prvog umetničkog rukovodioca imenovan je reditelj iz Zagreba Bojan Stupica, koji je dobio podršku od političara i vodećih kulturnih radnika da odabere najznačajnije umetnike iz svih pozorišnih centara Jugoslavije. Vrhunski glumci iz Zagreba, Novog Sada, Sarajeva, Splita, Ljubljane pozvani su da učestvuju u stvaranju novog teatra.
Koncept propisan od strane političara samo je uslovno poštovan, dok je u praktičnom radu od samog početka zagovarana umetnička sloboda i podržavan estetski kredibilitet reditelja i glumaca.
Stupica i kritičar Eli Finci postavili su temelje repertoara na visokom literarnom nivou.
Prve sezone prošle su u znaku svetske i domaće klasike, igrani su Čehov, Goldoni, Šeridan, Ostrovski, Lope de Vega, Gorki, Šo, Šekspir, Plaut, Rasin, Molijer, Ibzen, Lorka, kao i Cankar, Držić, Sterija, Jakšić i Nušić.
Medju rediteljima koji su stvarali slavu JDP-a novim i inventivnim tumačenjima klasične dramaturgije, uz Stupicu i Belovića, bili su Mata Milošević, Tomislav Tanhofer, Branko Gavela, Paolo Madjeli, Dejan Mijač, Stevo Žigon, Slobodan Unkovski, Haris Pašović. Na sceni JDP-a radili su i mnogi inostrani reditelji Jerži Jarocki, Georgij Aleksandrovič Tovstonogov, Karlos Medina, Vitalij Dvorcin…
Nezaobilazni deo istorije JDP-a su i veliki glumci, na početku Mira Stupica, Marija Crnobori, Rahela Ferari, Milivoje Živanović, zatim Ljuba Tadić, Branko Pleša, Stevo Žigon, a onda i sadašnja generacija prvaka.
Specifičan duh, značaj i prestiž JDP je imao i u vreme kada ga je Ćirilov u svojih 14 upravničkih sezona (od sredine 80-ih) ustoličio kao reprezentativno pozorište savremenog scenskog izraza u okvirima širim od bivše države.
Veoma težak period nastupio je od jeseni 1997. kada je glavna zgrada pozorišta stradala u požaru (17. oktobra). JDP je ostao bez velike scene, upravne zgrade, šminkernice, garderobe, kupatila, kluba... Celokupan rad preseljen je na malu scenu, popularni teatar "Bojan Stupica".
Ansambl se, srećom, nije razišao ni tokom dugotrajne rekonstrukcije, koja je konačno, zalaganjem novih gradskih vlasti Beograda, završena u proleće 2003. godine. Prva premijera u osavremenjenom i tehnološki odlično opremljenom teatru bila je predstava Sterijinih "Rodoljubaca" u režiji Dejana Mijača (23. maja).
Prethodno, u leto 2002. imenovani su sadašnji direktor JDP-a Branko Cvejić i umetnički direktor Gorčin Stojanović, koji su nastavili da neguju vrhunsku izvodjačku umetnost u ansamblu sa 60 članova, kao i otvorenost, hrabrost i ekskluzivnošt u izboru tema i materijala za predstave.
Uz mnoge nagrade na domaćim festivalima i uspehe na gostovanjima u inostranstvu, JDP je značajnu potvrdu za kvalitet svog rada dobio prijemom u stalno članstvo Unije evropskih pozorišta 2006. godine.
Tokom prošle sezone velika scena JDP-a dobila je ime "Ljuba Tadić", a otvorena je i treća scena "Studio" za eksperimenatlne i predstave mladih autora.
(Tanjug)
