Nata ne želi da se ćerka ugleda na nju

Nexnam sta to roditelje tjera da cerke oslovljavaju sa sine,imam dvije cerke i nikad mi nije palo alto na pamet da ih tako nazovem jer bih imala osjecaj da ih omalovazavam.

To je ta prava pesma za koju mislim da se desi u određeno vreme sa pravim razlogom. Ranije bi isto imala jačinu ali sada razara snagom i emocijama jer je Hana dovoljno velika i zrela da shvati težinu reči i trud majke. Ne još potpuno ali ja verujem da je za nju ova pesma najjači zagrljaj svoje Majke. Sve majke žive sa svoju decu, sve što rade, sav trud je za dobrobit deteta. Uvek govorim da dela govore, reci ih samo miluju, ali dodje vreme kada dete tu mora ljubav sto jace i češće da se izgovara. Svi volimo da čujemo koliko nekome znacimo, koliko nama neko znači, koliko je Volim te jaka reč kada ima pokriće. Bravo Nato za trenutak, bravo za ljubav, bravo za Hanu. Deca su nas ponos. Ona se ugledaju na nas iako to možda ne želimo. Natasa je poput mene previše emotivna i hteli mi to ilili ne prenosimo na dete. Ja bih sebe šamara što sam takva i što to prepoznajem kod svoje Elene, ali geni su čudo. Hanice, znam da si ponosna na mamu, na njenu ljubav i znaj da si ti njeno krilo koje je uzdiše najviše do mesta gde granice ne postoje. Obe ste mi drage jako i ova pesma je mnogo više od pesme. Ona je razgovor Natase i njene duše. Prelepo

To niko ne bi poželeo svom detetu pa ni ona.